Ženski svet

Стр. 158.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бри у =-о:

Младој невјести.

Ој, стани дјево Млађана,

Не хитај! Стићеш Зарана!

Погледај сузе Мајчине, Уздахе тужне Бабине!

Врати се мајци Још мало,

Не би л' јој суза Нестало!

Врати се баби Милом свом, Стишај му тугу За тобом! Бос. Петровац.

Погледај браћу Миљену

Погледај сеју Цвјељену!

Врати се сејо, Још мало,

Не би л' им суза Нестало! . .-

А дјева Ћути И плаче. ..

Жао јој мајке И браће!-..

Ал' љубав њена Драгана Жури је кући За рана!... Т Богдан – Крајишник.

На гробу очеву.

(Марија Херберт.)

Идемо, живимо из дана у дан, И у том низу пролази време, Вршећи мирно дужности свете, Дечици нашој дајући спреме.

Носимо цвеће ка гробу твоме,

Ал ти нам спаваш у мирном сну, А гроб твој нашу младост покрива, Несвесни тога стојимо ту.

Беч, 10. ТУ. 1908.

Кад и кад само, када нас туга Живота к теби дотера јадне,

Тад' к'о да твоје очинско срце Подиже земљу и плоче хладне.

К7о да нас гледаш очима твојим,

Пуним доброте, утехе, снаге,

И к'о да руком нежно и мило

Милујеш лица деце ти драге. Вукосава.

-о(ојко-

женско

питање,

(Посвећено мојим милим родитељима). (Наставак.)

НЕ.

Модерним људима се чини, да им човек слободу вређа, када их уповори ма само 6' чисто објективног гледишта на њихове соцпалне дужности. Но постоји једна сила, која нас овлашћује, која нам управо ваповеда, да према свом знању и врелој увиђавности ваступамо становиште испуњавања друштвених дужности, те нам налаже да лепо ценимо а зло ку-

димо и потискујемо. Јер треба да се на викнемо, да је — као што ВоЏеац каже: „леп п'езЕ ђеац аие Је огаћ, Је огај зеш езЕ аппађје,« ма да ћемо спознати узвишеност релативне истине и то ћемо сповнање п у свакидањим приликама упо: требити моћи! :

Појединац не сме вређати у приватном саобраћају унутарње осећаје осталих —- вели етикетно правило; то стоји,