Ženski svet

Стр. 164.

вјестилац о овом питању била је госпођа, Алда Орландо-Пиола-Касели пресједница ваклада припомоћи и предвидности материнства. Она је на широко говорила о - том, коју помоћ и негу треба пружити женама у стању материнства. Чатим се _ дотакла питања о радњама женским и шта пријечи да се подигну потребита ваклоништа за сиромашне жене, које су бремене. Осврће се на оштетричне клинике истичућ потребу, да би требало основати једну опћу народну закладу у у корист материнства. Говори и о по Дубровник у мају 1908.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 1—8.

траживању очинства:) (Ја рабетона) и поднаша подесну резолуцију о том пред мету која се и прима.

1) (О овом предмету написала је г. Лијана Манцони чланак Рег Ја пеагса деПа, рајетпна У смотри „Га ума имегпагопаје бр. Оле тона њему осврће се на полемику између Рошана и госпође дрце Валерије Бенети о овом питању т, ј. о потраживању очинства. Госпођа Манцони у том чланку живим бојама црта бједно и несрећно стање находа (копилади) и пита, којим правом природни отац напушта своје дијете без заштите и помоћиг Не почиње ли се тим један

„злочин, Такови злочин тврди она да би морао

бити кажњен, Рођенче његово осим што невино поднаша то биједно стање, нема право по опстојећим законима ни да тражи ко су му били родитељи.

К. проф. К.

(Наставиће се).

Из Мајчиних суза.

1.

ја склапах руке своје И мољах вишњег Бога, јер још имађах наде До задњег часа твога,

А кад си, Ђорђе драги, На смртном часу био, ја роњах горке сузе, А ти си лице крио.

Ти видје сузе, сине,

Ал ништа ниси мог'о, Тек уздисај ти тешки Рек'о је нешто много.

Па и тог уздисаја

За један тренут неста, јер твој ми драги живот За увјек, увјек преста.

Ал туга лица твога

И у гроб закопана Збори ми: „Жао ми те Мајчице расплакана .

П.

ја још у страху рекох: „Нешал' се, Војо сине! Зар љута бољка неће, Ни тебе да ми мине:

_јер твоје бистро око још беше пуно миља

Па мишљах, мишљах јадна: Шала је, није збиља.

О, није шала, није! Кроз ово мало дана Мајчином срцу бједном Ниже се ниска рана.

Та опет видим ето:

И тебе боља сише Изнемог'о си, злато,

И тек што дух ти дише,

Па зовеш, зовеш мајку, (О мајчин слатки сине: »Код мене, мајко, буди, Да ме те жеља мине!“

А мајка крије еузе,

А суза сузу стиже

Ти зовеш: „Мила мајко, “

Ходи, ходи ми ближе!

Тад руке миле, драге ( врату си ми свио И мајчицу си мило И слатко пољубио.

И то би задњи цјелов, Тек уста твоја нијема још љубила је мајка,. Па ни тог више нема.

Па ништа, ништа нема Све мајка, све изгуби