Ženski svet

Брај 5:

ЖЕНСКИ СВЕТ

бр. 165.

можете имати појма о нашим зидовима, подовима и таванима. Еров њих се све лепо чује, као да их и нема. Кашаљ астматичног суседа чућете у својој соби често тако, као и дерњаву најновијег члана породице. — (ве зле жене у оној кући, где станујете, гунђају и лармају у вашој соби, јер соба прима ларму из целе куће. А што је још најгрозније, ви чујете ждронцање свих гласовира те куће и то сваког другу мелодију. Госпођо, не внам, има ли у Америци много гласовира, ал у Француској их има грозно, страшно, ужасно много. На први поглед се чини непојмљиво, како да је свакој, па и најнезнатнијој француској породици баш гласовир најпречи, како да не жуди за сликарством, вајарством или бар за челом, или оргуљама или ловачким рогом. А не, него баш гласовир, он не сме ни у једној кући да фали! Помислите само, и облик му је одвратан, и нема те вештине, која би га могла улепшати, па онда је врло тешко њиме руковати, а најпосле, код гласовира се и највећи вештак мора дневно по 4—5 сати веџбати. Замислите, да свирање на гласовиру, ако није само највештије, да је горе и од вергла. Замислите све то, али чекајте. Наше госпођице су осуђене, да се од своје осме па до шеснаесте године боче са диркама непослушног гласовира, да с дана на дан свирају „девојачку молитву“ и томе сличне ствари и онда са таком музичком спремом да се удаду. После свадбе први јој је посао да проклети гласовир, који ју је толико намучио, залупи и тек онда опет отвори, кад њена ћерка. папуни рому Ролину, те она почне „девојачку молитву“. И то иде

тако даље. Грађански гласовир је само зато.

ту, да с колена на колено преноси мувичко муцање. —

У париској кући, у којој има у сваком спрату по 6—8 гласовира, просто се не може ни писати, ни читати, па чак ни мирно одмарати. О спавању да и не говорим. Г'оспођо, ширење гласовира је

грех. За сваку би варош требало одредити, колико гласовира сме највише имати. А домаћине би ваљало упутити, да објаве отприлике овако: У овој се кући дневно оволико и оволико сати свира у оволико и' оволико гласовира. Или би у свакој кући за гласовире засебне собе требало видати и од станова најдебљим зидовима их оделити и још забранити, да се без допуста полицајне власти гласовир никако не сме износити.

Речи ове сам већ у највећем раздражењу говорио. Краљица тишине се смешила, па ме упита:

— А има — ли у вашој кући гласовира 2

— Има — рекох — имам троје деце, која наизменце свирају, а тако су још мали.

— Онда ва цело могу у овој борби рачунати на вашу потпору — рече краљица и подиже се заједно са својим бајним ћеркама. — Гласовир је — рече, док сам је до врата пратио — најбоља и најзвучнија реклама ва моје подузеће. Многи, које врева на улици не вређа, очајавају баш због гласовира, јер његови звуци нам се тако из близа, тако непрестано бвилом намећу и тако хвалисаво свугда допиру. Надам се, господине, да ћете ви поред лиге против ларме осно: вати нарочиту лигу против гласовира,

— Госпођо — одговорих љубећи пру“ жену ми руку краљичину — не оснивам ја никакву лигу. У свима градовима благодарећи заузимљивости вашој, већ раде најбоље лиге на оснивању царства тишине. Ја се са своја стране нећу у тој држави примати никакве службе, нити ћу тражити какве почасти. СОлужићу узвишеном циљу свима силама својим, али само издање. Јер искрено да вам кажем, бојим се, да та лига изблиза не подигне и сувише велику ларму.

=

Хоћемо- ли и ми ва овимаг Хоћемо ли у борбу против ларме2

Не, имамо ми много пречих брига.

2