Ženski svet

Бр е-6

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 147.

нистар пољопривреде, индустрије и трговине барон Габор Ремењ, који је порадио да се учини још последњи покушај, и њему се има благодарита, што данас 100,000 породица имају зараде па том пољу. Тај је успех обезбеђен нарочито тиме, што је 1880. ззоновано централно надзорништво у Сексарду за целу државу са потпуно слободним рукама у свом послу, које је држава само материјално помагала опако обилато, као што горе на. ведосмо. 1881. је по стручним саветима Виљема Ритера подигнута прва свилара у Панчеву, а од тада их је подигнуто још 8, по систему панчевачке нове свиларе у Толни, Лугошу, Могачу, Ђуру, у Турској Кањижи п Бекеш Чаби, а по другоме у Коморану и Иовом Саду.

Ради лакшег промета чахура подигнуто је 28 складишта и то: 4 у Хрватској — у Осеку, дагребу, Митровици и Винковцима, а од 19) Угарској 15 је у нашој средини, у: Баји, Белој Цркви, Паланци, Старом Врбасу, Старом Бечеју, Старој Молдави, Панчеву, Суботици, Ковину, Темишвару, Тителу, Новом баду, Вршцу, Сомбору пи Жабљу. А од 9 свилара 4 су такођер у нашој вредини, горе истакнуте, а и толнаска и лугошка нам је на домаку. И из тога се види да се је свиларство код нас, у нашим крајевима највише одомаћило, као што то и наведени податци о производницима засведочавају. Због тога баш треба и ми да му обратимо више пажње, да се према екстензивности у нашем народу рационалним радом и интензивно развије. Шта се пак може на том пољу постићи показује нам горњи пример Јаван Бана, а још боље ћемо се поучити, када сравнимо-ту радњу са просвећенима народима она западу. Ми још далеко заостајемо н. пр. иза Француза, јер се код њих већ 1850., само у тој години, произвело 25,000,000 Кот. чахура, а сва угарска производња 1906. била је тек 26,025,682 Кот. Међутим по екстензив> ности смо им се већ прилично приближили, јер н. пр. 1904. год. бавило се је у „Угарској про. изводњом чахура 712,712 породица, а у Фран фуској 125,244. Али су маши зарадили ТЕ

У Н. Саду о Ускрсу 1908.

2.959.945 ЈЕ а Французи 17.8.20,000 Е. На једнога долази у нас 95 Ка у Француза 189. Да би се дакде и код нас развила та врста рада што рационалније и корисније, држава чини своје на свој начин. Наредила је да се неговање свилене бубе учи по препарапдијама и богословијама, а 1906. год. је 46 стручњака у

· 1,186 општина пред 150,474 слушалаца и у

49 учитељских, 20 учитељичких, 81 богословској и 26 економских стручних школа, у 7 завода глувонемих по у 1 заводу за поправљање држало

. предавање. Надзорништво издржава још 9 поднад-

зорника и 87 окружник надзорника и 70 учитељица по. складиштима. 1907. је радио 51 стручњак, али сам већ навео недостатке тих предавања за наш свет. Ти стручњаци предају само мађарски, те зато примери Румуна Николе Митулљиња, нашега пречаснога господина „пароха па ланачког Душана Јабљлановића п господина учитеља о жабаљског Љаменка Чуре пе треба да остану усамљени. Нама је то једина помоћ,

_На посао дакле, српска интедитенцијо и родољуби! Срби економи и трговци, који долазите својим угледом До Власти, старајте се Да св по јавним местима засађује дудово дрвеће и да ев оно чува, а не да пропада по 85%/о, као до сада! Највише квара наносе дудову дрвећу деца из несташлука или из немарности при чувању стоке по пољу и друмовима, дато треба учитељи да их већ у школи поучавају, да као што по у. путству и нагону чувају од штете жита, тако да пе кваре ни дудова дрвета по улицама и друмовима, јер и они дају хлеба сиротињи. А и учи тељи и свештеници и сва интелигенција, сваки ипемен Србвн пи Српкиња, треба бар да прочитију и народу протумаче оно, што им о овој ствари написано дође до руку. А наши врхови, наша привредна удружења п новчани заводи трвбали би да пруже средстава, да св и за наш народ образују стручни људи, који би нашем нароХу разумљиво, српски откривали тајне разумнога рада и у овом послу. Понављам опет: и то је нека политика и задужбина — родољубив рад.

Је Жж.