Ženski svet

Стр. 208.

дом. Једна дивота, силне се наше старешпце Српкиње уписаше у задругу велећи: Хоћемо, како не би као Српкиње се ухватиле у српско коло, да будемо виђене и чувене, када је нама дао Бог, требамо да смо благодарне на милости његовој. И тако данас наша задруга броји леп број чланица —- заузимањем њиховим.

(Ох, како се све може, када имаде заузимљивога света. Нека је јавно изречена највећа захвалност и благодарност тим честитим госпођама на лепом заузимању њиховом, нека им подари милостиви Бог и среће и здравља, а уста виротиње ће шапутати тиху и благодарну молитву за њих и њихове на дому им.

Треба оснивати женске задруге у свакоме месту, бар ће се српске мајке вастајати и поразговарати о лепом, корисном и ваљаном. На

повао Орпкиње — напред, сиротиња вас моли а за здравље живих, а за душу ваших милих у гробљу! Баба-Марица.

Вел. Сентмиклуш. После подужег одмора тргла се из сна још доста млада српска добротворна «Кенеска Задруга у Вел. Ст. Миклушу, да пробуди из мртвила за друштвену узајамност и околину евоју — ерпеско друштво. Чудно је да се то друштво већ и не да друкче окупити у једно коло, да једно мисли, да истим осећајима дише, да се за исте идеје одушевљава, већ ретко приређиваним забавама. Оставимо сада то на страну и позабавимо ве само пријатним утисцима са забаве, на коју нас искупи именована женска задруга на дан Вел. Госпојине и признајмо јој одмах да може бити задовољна не само за то, што јој гости беху задовољни, него што је одиста потпун успех пожењела са својом чисто српском забавом. Не беше у програму јој страних тачака, ал беше нешто и више. Кад се први пут диже завеса прекиде жагор веселог ћеретања дубоки дах изненађења и дивљења — ал чемуг Да ли раскошним и ексцентричним тоалетама од финих брисељских, венецијанских ил шантиљских чипака по најновијим моделима париског шика 2 Не! Дивљење је то једнодушно ал е одушевљењем и Срба, и страних поклоњено тоалетама мање раскошним ал у значају много екупоценијим; тоалетама сашивеним од српскога беза украшеним дивним извезеним црвеним јелецима, —" тоалетама што се зове српска ношња, а која увек може задо“

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 9.

вољити и уметничке осећаје финога укуса. Српском ношњом ев предетавише — љупким лицем —- певачице младе Певачке Омладине, која је у програму одпевала под управом г. Косте Десимировића, коровође будимпештанског пев. друштва. „Ологе“ три пијесе: „Орпски оро. од Ј. Маринковића, „Болно чедо. и „Приморски напјеви“ од От. Мокрањца толико вешто и гипко, да је буран аплауз била лепа награда младим певачима и певачицама за труд, који уложише, да за кратко време од 4—56 недеља успеју толико, да се у сложном и прецизном извађању и тих тежих композиција могу слободно такмачити са многим старим певачким дружинама. Нека им то заслужево признање од публике буде подстрек на даље гајење српске песме, нека после потпуно успелог првог покушаја наставе рад прикупив око себе све што племенито мисди и осећа и нек даје што чешће прилике публици да ужива у умилном певању ерпеких песама. —

Засладише забаву мили гости евојим пријатељским суделовањем. Гђца Дара Поповићева из Вел. Кикинде отпевала је својим чаробним гласом две песме са толико вештине и лакоће, да је занела и електризовала ево друштво. Њен ћемо мио глас својим душевним чулом слуха још дуго чути, а њено певање пуно топлине п осећаја много ће нас пута још разнежити — а од тога треба л веће захвалности. Кад би чо. вечије срце имало од трајне симпатије веће на“ граде, уверени смо, да госпођица Поповићева не би била лишена таке награде. Не припада мање славе ни гђци Ружици Вајдићевој из Вел. Кикинде на виртуоском јој свирању на гласовиру, која се толико уживила пратњом својом у суштину песама, да је ретком умешношћу делила осећаје певачице и певача. Права слава иде и гђци Анђелији Остојићевој, срп. нар. учитељици у Сараволи, на лепом јој соло певању у пијеви „Болно чедо“, иста слава и г. Мити Марковићу срп. нар. учитељу у Саргволи на лепо отпеваним Биничковим песмама „Зејноби“, Можете ми веровати, да ова хвала гостију није | обична фраза, кад вам кажем, да су чак и несташне госпојице — жељне да се што пре дочепају играња —- много тапшале и тражиле једнодушно са свом публиком да се песме понављају. После концертног дела имали см) прилике, да се слатко насмејемо ама сви — и који не беху жељни смеха. Приказан је кратак