Ženski svet

Стр. 226.

што смо сви више мање навикли на екроман живот без великих прохтева; навикли смо да радимо, навикли емо да своје жеље ограничавамо.

У Србији и чиновници ду, у сравњењу са чиновништвом по другим земљама, мало плаћени; радници према јевтиноћи животних намирница, осредње су плаћепи; сељак држи готово сву земљу у евојим рукама, а земља је богата, те је у стању да исхрани Остају, дакле, једино индуетријалци и трговци. Но, како Србија није индустријска земља ми и немамо као у Европи, оних великих и богатих, индустријалаца. Наш најбогатији сталеж су трговци и њихове куће и жене живе мало боље од нас осталих. Али и код њох нема онако несразмерних великих капитала.

и сељака п варошанина.

Ми у Србији напамет знамо ко има милијун или преко милијуна. Оно што се у другим земљама сматра тек као средња, незнатна, -дишња рента, у Србији се сматра као леп капитал. На Западу ко има 20—280000 динара годишњег прихода, сматра се тек као средње ватуиран, у Србији ко има толико капитала, сматра се да добро стеји. Има мало жена у Србији које знају какве изгледају бриселске и ирске чипке, а могле би се пабројити које су их понеле. У Србији нема жене која је понела екупљу хаљину од 1000 динара,а има их много на високим положајима, које целога свог живота нису понеле хаљину од 200 динара.

го-

У Спабији се живи обично е једним млађим и у 8 собе. Ко држи двоје млађих и живи у 45 соба, сматра се да је већ добро ситупран. Ако „има више од 6 соба и држи 4-5 млађих, тај се сматра богатим п раскошним, а тих је врло мален број.

Из овога није тешко видети, да већина кућа у Србији живи е рачуном, оним сасвим умереним и скромним животом средње ситупране буржоазије. Мало је жена које могу да живе раскошно п то опет не онако луквузно као у Европи, а још мање их је, које немају крова над главом, те морају ноћ да проведу под ведрим. небом, или да проведу вас дуги дан не о" кусивши ништа. Великом већином смо од прилике подједнако витупрани, подједнако сиромашни. Због ових услова пи живот српскох жена у кући не диферира много.

· Српске девојке измалена су навикле на

ред; рад у кући, поштовање и љубав наспрам

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 10.

старијих. Кад се удаду, онда силом околности и помоћу навика које су стекле под счинским кровом, продужују и као жене живети оним, пуним рада и брига животом, којим су живеле и као девојке, с том разликом, што девојком, мати их је у сваком погледу заклањала, а као удате пмају, као некада њихове матере, да понесу на својим леђима дсста тешкоћа, да би својој деци етвсриле живот бољим.

Српкиње се радо п обично доста рано удају. Некад из љубави, већим делом да стекну своју кућу п породицу, а најређе из интереса.

Као жене веома су одане и велики су прпјатељи евејим мужевима. Нарочито у тешким часовима живота, кроз које морамо сви мање више проћи, од велике су им потпоре и помоћи. У данима страдања српска се жена никад не извлачи, напротив, она узима драговољно на себе један велики део терета.

Она се у главном бави кућом и децом, али интересује се и пословима мужевљевим.

Што се тиче етарешинетва, још у врло много породица, жена није равноправни друг човеков, она је млађа, а муж је њен господар. На срећу ово старешинство мужевљево већ се у велико губи, но још ће проћи доста времена, док се сно сасвим не изгуби, те и српска жена не постане равноправни, веран друг свога мужа.

Но Српкиње и ако су добре жене, ипак су много боље матере. Оне само дотле живе за себе и свога мужа, док не постану мајком, а то је у највише елучајева на годину дана по удаји. Чим је постала мајком, она престаје да живи као јединка, да зкпви себе ради. Муж долази тек на друго место, а у првом реду је њено дете, коме је сва њена љубав управљена, све бриге њене намењене. И најерећнија Српкиња у браку, чим постане мајком, заборавља на све недаће своје и због свога детета воли кућу коју би иначе мрзела, а и не помишља да би могла оставити кућу, за коју је сем њена детета ништа друго не везује. Коликом понижењу и каквим непријатностима се не излаже много српских жена само за љубав своје деце, у којој једино виде своју наду и срећу. |

Децу веома воли и затом у најсиромашнијим кућама српским има много деце,а у многим браковима долази до великих несугласица и рђава живота, само зато што нема деце, тог благослова Божјег, као што ледо вели ерпеки народ.