Ženski svet

Стр. 294.

Намера ми је да вам прпкажем Српкињу из слободне Краљевине п Орпкињу ван граница, српеког Пијемонта. Кудтурну Српкињу и српску сељанку. Говорићу вам о тековинама које је српска жена прибавила, о њеном образовању, о њеном животу и утицају у кући и породици, о Орпкињи као јавној радници, о њеном националном раду и њеним задацима у опште.

Ово је једна тако велика тема, да се осећам недоравлом да вам је прикажем исцрпно, како то сама важност предмета захтева. Уосталом, ја и нисам дошла овамо да с некаквим нарочитим зналачким претензијама говорим о ерпском женском питању, зато вас и молим да од мене не очекујете никакве учене расправе. Ја сматрам да се налазим пред својим сестрама и да ми је дужност да вам верно оцртам прилике у којима живи ерпека жена; добре и рђаве окол“ ности у којима се Српкиња креће, срећне и несрећне тренутке из њеног живота. Једном речи, дошла вам да се упознамо. Дошла сам да видим чим се ви дичите и поносите, чему тежите, шта желите и да опет ви од мене дознате како ми живџумо, шта имамо, шта нам недостаје и шта од будућности тражимо и очекујемо.

Културне прилике једнога народа, крај других околности, зависе у првом реду од политичких прилика, у којима тај народ живи.

Орпеко племе, на жалост, не може се похвалити срећним политичким приликама. Ваљда нема ни једног народа у Европи који је полптички тако расдепкан, који живи под тако разним политичким приликама и културним утицајима, као што је то случај са српским вародом. Отуда није ни могућно говорити о некаквој општој култури свих Српкиња, већ се морамо задржати ма и тренутно код сваке српеке покрајине и го. ворити понаособ о Српкињама.

Иначе, ошште овобине Српкиње су: добро срце, питомост, природна интелигенција, бистрина, и лако ехватање. Отуда су Српкиње далеко погоднији материјал за науку но за уметност. Музички и еликарски образованих Српкиња тако је мален број, да не може ни да буде речи о Српкињи уметници, као неком нарочитом типу.

У елободној Краљевинм српекој запажамо три главна типа српске жене: жену јавну рад“ ницу, жену домаћицу им српску сељанку, која са чињава (7085 српскога народа.

Српкиње су веома згодан материјал за школу.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 10.

Школовати своју женску децу данас у Орбији сматра за свету дужност и спромах и богат, чиновник, трговац и занатлија. Велика је срећа што код нас има веома мало приватних женских завода а манастпра, у којима би се женска деца школовала, у Србији нема ни једнога. Отуда сва наша женска деца, као и мушка, одлазе искључиво у државне овновне школе, женске гимназије, више женске шкоде, учитељске школе и на Унпверзитет, где је настава далеко солиднија, но по прпватним заводима. Велика већина наших образованих жена и пз имућнијих породица и из сиротнијих добија стручно образовање. Увек се гледа на практичну страну и материјалну

корист од школе и образовања. Опротнији кру| . Е Е гови спремају своју децу тако, да би доцније,

по евршеној школи, могла од евога рада живети; богатији рачупају да им и покрај новца којпм ће своју децу овигурати даду у руке један ка“ питал, који се не може потрошити као што је стручно обрезовање, те да доцније, у животу, ако им се укаже потреба, могу на поштен начин зарађивати свој насушни хлеб. Отуда је у Србији велика већина жена, које су ишле у школу, оспособљена за учитељице. 5:

Од 15 година овамо и ваш је Универаитет пун женекиња, које као редовни или ванредни ђаци студира већим делом историјеко филолошке или пздагошке науке, мањи део математичко природњачке, а у најновије време има неколико студенткиња на техници и на правима. Медицинског факултета у Србији нема, а оних десетак женских лекара што имамо, осповобило се на швајцарским или француским универзитетима. Највећи део универзитетски образованог женескиња у Србији студирало је на Унпверзитету у Београду, па по свршеним наукама у Србијп, неке су одлазиле на годину две дана на страну ради изучавања страних језика и бољег специјалисања у својој струци. Има међутим доста жена које су искључиво на страни добиле своје стручно образовање, где ву училе или о своме трошку, или као државне питомпце. Овакав је случај нарочито с нашим првим факултетеки образованим женама, када београдски Универзитет, некадашња Велика Школа, није још отварао евоја врата женекињу.

Последица тако добро ехваћене користи од стручног образовања је та, да ми данас у