Ženski svet
Стр- 276:
но носила сноп сена и џак сувих шишарака, Уморена, покушавала је, да попусти везе, које су јој терет на леђима везивале, и при томе јој паде и џак и сноп на земљу. Сагнух се и по могох старици подићи терет на леђа, кад спазих недалеко од нас часника, који је све то посматрао, без да нам је хтео у помоћ притећи,
„Не разумем, како може бити човек тако неучтив — избацих ердито — на жалост немам новаца код себе, будите тако добри господине, и подајте сиротици неку маленкост,“ Израз његовог лица постаде мрачан. Мислила сам, да ће се извинити, али се он учини, као да није нашао за вредно, ни да ми одговори. По том се угризе за усне и оде, без да је старици што год дао. То беше лрви пут, да моја воља није била испуњена.
Узрујана вратих се у хотел и испричах Рене-у мој сусрет, и он је мој гнев потпуно и одобрио. Обећао ми је позвати часника на одговорност, а ја сам га у заслепљеном гневу још храбрила у његовој намери. Прошло је више од недељу дана и ми не видесмо странца. „Неугодно му се појавити, сигурно се боји рекох ја, а и Рене је био истога мишљења.
Једнога вечера били смо ја и Рене на молу, и посматрасмо игру узбурканих и запенушених таласа, кад зачусмо са противне стране, где су биле причвршћене гвоздене лествице за спаса вање —- сважан узвик за помоћ. Пред нами је стајао часник, блед са изразом страха и довикну нам уздрхталим гласом: »један се човек« тамо дави, а ви се тиме задовољавате, што наричете као жена и вичете за помоћ“ И после тих речи, у грозничавој мржњи, скиде са себе капут и оде. Три морнара притекоше му у помоћ, и сједињеним силама, извукоше несретнога на обалу. Сакупљена светина окружила је спасиоце и спашенога, а Рене и ја остадосмо сами са часни“ лице беше бледо а тело му
ком. Његово лепо
ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 12.
нервозно дрхташе. Његово бледило п страх стајаху у тако смешној противности према његовом неизмерно снажном телу, да му се Рене ругао:
„Да сам вас држао за одважнијег, ја бих вам и другим начином изразио своје презирање а не само речима.“
После Ренеове поруге, погледа ме часник погледом, који ме прво привуче, а за тим и опет одврати. Сломијен неописаним болом, затвори очи, његови образи потамнеше као земља а цело тело му уздрхта. Но ипак не одговори ништа.
Његово ме ћутање разгневи, и у нападу разочарања, љутине и љубопитства, нисам могла инстинктивно поверовати, да један човек, пун снаге, може бити така кукавица, и хотећи гадо крајности довести рекох Рене-у:
„Штеди твоје моралне ћушке, јер господин нема ни толико снаге, да руку подитне, и да ти их врати. И тек што сам то изговорила, тргох се, и са ужасом осетих суровост својих речи. Странац се поведе, и јецајући испрекиданим гласом — који никад заборавити нећу — рече: „Ја нисам кукавица, али ви сте свирепи. Ево па дознајте моју тајну, која је за мене срамота, јер сам и одвише био охол на своју снагу. Много ме је муке стало, да вам своју несрећу признам, јер ме ништа већма не боли, но туђе сажаљење. Али ви сте тако хтели.“
И тада забаци свој огртач, а ја се ужаснута окретох. Обе руке му беху одсечене.
„Био сам 1870. у боју, ту сам изгубио обе руке. Ја нисам кукавица...“ рече он још једном гласом, који је срце цепао. Моје се срце грчило од бола, и несретнога нестаде, пре него што сам могла снагу прикупити, да од њега измолим опроштаја, тако сам била јадна, тако смрвљена од тога, што сам учинила.
Гђица Фобер ућута, а две крупне сузе ско-
трљаше јој се низ бледо лице.
Превела Вукосава.
БИЈЕ
СС СС
Прослава. Њег. Величанство наш Краљ Фрања Јосиф 1. навршио је 19. новембра (8. децембра) о. г. 60 година од како је примио у своје моћне руке управу земље Аустро Угарске
ГЛАСНИН. )
==)
и њених народа. Тај дан је прославила свечано цела држава, а особито Аустријска половина. Живео!
Сомборско српско девојачко коло отло-
2
Дај
~"
Дола а аи