Ženski svet

Женски Свет.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

Српкиње, удружујте се!

Често ћемо данас наићи на овакав поклич Српкињама не само код стручних, него и код политичких листова; а то је отуда, што се данас на све стране увиђа, да су нам женска удружења потребна и да су нам од велике користи за сваки културни подвиг. И ако је више од 30 година, како су у нас поникла Женска Друштва и Добротворне Задруге, али се тек у последњих 20 година јаче осетио њихов значај, поглавито у правцу, што се у нас назива: ситан народни рад. Док су та удружења вршила једино хуману мисију, т. ј. док су заодевала и исхрањивала сироту школску децу, док су изашиљала поједино мушко ил женско сирото и добро ђаче на више и стручне школе, док су притицале у помоћ својим даровима пострадалим од ватре, поплаве и земљотреса, док су завијале ране мученицима из српско-турског и српско бугареког рата, док су сахрањивали убоге и удомљавали сирочад, слабо се ко освртао на те установе, као да човекољубље није прва и најпреча врлина сваком образованом човеку. Шта више, бивало је и таких случајева, да су така удружења јавно осуђивана и за излишна сматрана и ако су са женских крила и са женских уштеда хиљадама народне сиротиње блажили своје јаде; а међутим су исти ти л>уди и исти

ти листови у пређашње време па и данас јавно захваљивали појединима, који су тек по круну две прилагали на забаве или друге мање вредне установе. Така је судба сваког правог родољуба. Но жене и женска удружења нису се на то освртала, они су и даље делили и помагали бедне, већ по својој урођеној милости, те зато нису ни тражиле хвале. Но она сад већ долази сама од себе. Што су се ова удружења више множила, већма материјално јачала, све су више и више проширивала свој делокруг, те су са хуманог поља прелазила и на просветно и привредно земљиште, које у уској вези стоји с хуманим задатком, те кад су оне почеле оснивати забавишта, дизати интернате, отворивати раденичке школе и ђачке трпезе, па кад су на послетку почеле испомагати и друге наше установе, као: »Привредник« у Загребу, »Просвјету“ у Сарајеву, »Црвени Крст« у Бео* граду и у Дубровнику, отпоче наша јавност да се буди, да другим очима гледа у женска удружења и да већма разабира од какве су користи те установе по наш народни живот, и сад већ траже, сви и свуда, да се таке установе множе; а кад још изиђоше наше жене са својим дичним радовима на изложбе у Паризу, Лондону, Турину, Прагу и Будимпешти, отпоче живљи разговор о њима и

Łр- 1- Нови Сад, 1. јануара 1912. XXVII.

ВЛАСНИЕ: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.

Излази: Сваког 1. дана у месецу по ст. кал. Претпдата, рукопнси и све што се тине листа, шаље се на уредништво Нови Сад (Ujvidek). '

Цена: на годину 3 круне; за Србију 3*/ 2 динара. За све остале земље З l /, франка у злату. Поједини бројеви 30 потура.

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.