Ženski svet

додирну и погледа га као да би га питао: »Шта управо хоћеш ти од нас? Ко си ти ? Странац изгледаше узверен и поплашен. Шта му би од једном! Он се сам трже од мисли. које му се по глави врзле Без трага с тим младићем. С великом журбом извади један изанђали новчаник из свог врскапута и покаже неколико банака. »Видите« рече »ово је злато; које облачи на себе хаљину од папира да би се комотније кроз свет протурало. Хајдете да вас научим каво *се без великог труда долази до новац-а, рекао је шапатом. Метнуо је један прљав завежљај на сто. »Знате ли шта је то ? То су карте и то таке, које срећу човечију на тајанствен начин достављају у цељи тој, да се паметно употребе. Успех је сигуран. Ја ћу вас научити једну особиту игру, коју ће те лако схватити« За тим се наже на сто, и поче карте мешати и делити. Али младић одби, његово младо.суво лице изгледаше запрепашћено и очи добише неки необичан сјај »Не трудите се, Господине, ја ни додирнути нећу карата. То сам свечано обећао својој матери, што сматрам као и заклетву«. Човек скочи као опарен. Његово лице се унакази од љутине. »То беше глупост, детињарија. Твоја мати не мора за свашта знати! Пружи јој под нос неколико златника па ћеш видети како ће изгледати«! Мала Сузана се нашла побуђена да свом пријатељу помогне. »Не, не« рече она као нека стара мајка-. »Валтер држи своју задату реч! У том смо једнога мњења. И његова мати је рекла, да је његов отац био имао таке назоре, не би данас били у пуком сиромаштву; он не би гурао столице под болесницима него би био данас ђак или нешто друго боље Младић од стида и туге обори главу и порумени. »Јест, господине«, рече полугласно. »Мој отац беше картаџија. па је и себе и нас упропастио Ни молбе, ни сузе материне не помогоше. У сретним часовима дабогме задавао би своју поштену реч више пута да ће се одрећи картања, али није био кадар да одржи реч. На један пут је оставио у јаду и сиротињи мене и матер и отишао у свет Ја бејах тада још дете, које од свега тога ништа не схваћаше. На дан исповести моје' поверила ми је мати све, па и оно, што је најгоре, а то је, да је мој отац лажно играо карата и усљед тога и затвора допао«.

Неколико суза скотрљаше се са лица младићева, које падаху на склопљене му руке Девојче му отираше сузе својом џепницом »Не плачи, Валтеру«, ти си несретан кад о томе говориш. Можда је твој отац већ давно мртав, а у том случају не може више ни теби ни матери твојој шкодити« Човек остави карте у џеп; на мах помодри у лицу и изгледаше као утучен. Натеже чашицу коњака, али је брзо остави. »Тако, тако«, мумлао је странац »то је већ давно било, јел’ те младићу?« »Има од то доба, 12 година« одговори младић. Странац се хтеде исправити и у силу бога насмејати овом случају, али му не пође за руком, јер осетл као неку хладну, као гвожђе тврду песницу за вратом. која га притискиваше и понижаваше у прашину стида и срама. Опет шчепа чашицу коњака. Ова му поможе, те је могао своје мисли прикупити. »Да, да«, рече иронично »Живот је чудна ствар, младићу. Тешко да га ко проведе у части и поштењу. Многи се спотакну у животу,баш и за то, младићу, не клони! Нек се радује твоја мати што сетаког несретника опростила као што је твој отац био«. Младић га тужно погледа. Његово младо лице беше пуно бола и рече: »Ми, господине, тако не мислимо. Дотле, док ми не дознамо, да је он заиста мртав, ми ћемо живити у вечитој бризи. Бог зна, где он проводи дане, можда гдегод са неваљалцима или, што би још горе било, негде у затвору « »Ах! Валтеру!« шапутала му је Сузана уплашено, која се чврсто била приљубила уз њега. Он се трже и прибра, те рече са необичним сјајем у очима : »Не бој се сузана, свему ће крај бити. Ја могу радити и нећу дотле мировати, док не постанем самосталан да могу мојој матери безбрижне дане створити. Можда ћемо се тада настанити у оној бреговитој зеленилом окруженој варошици која је моје матере била постојбина. Сузана се заплаче. »А шта ће онда са мном бити!« Младић јој је нежно гладио руку. »И тебе ћемо собом повести Мати је рекла, ако се ми увек будемо волели, да те ја за жену узмем. 0 свему томе, буди тврдо уверена, да

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 1