Ženski svet

ће бити примање К 2360 а издавање К 2086. Сувишка ће остати: К 274. Пре него што се прешло избору часника, прочитана су два брзојавна поздрава из Београда који гласе: Добротворној задрузи Српкиња Земункиња. Чеотитамо данашњи рад,желимо много успеха, и шаљемо поздравље управнога одбора. Олга Јанковић, председница материнског удружења. Коло српских cecrapa срдачно поздравља главну скупштину, и жели својим милим сестрама најбољи успех у раду. Председница Љубица Луковићка. Скупштина је своје прекосавске сестре отпоз дравила. једнодушним ускликом: Живеле! и решила, да им се писмено захвали. Долази на ред избор управног одбора. Часништво које је дало оставку ионово је акламацијом изабрано и то: за председницу: тђа Софија пл. Спирта, за потпредсенипу: гђа Јелена пл. Бенко, само на место благајкиње гђе Јелке пл. Спишићке, која се никако више није хтела примити, изабрана је гђа Љубица П. Милаковићка.

На место нашег од постанка задруге вредног, но сад тешко оболелог тајника, г. Вељка Петровића, изабран је досадашњи привремеви тајник, овдашњи учитељ, г. Коста Петровачки. У управни одбор, који је ташим гласањем обављен, изабране су ове госпође: Јелена др. В. Николића, Вера др Г. Авакумовића, Јулка С. Пушићка, Драгиња К. Азуцки, Анка М. Тошићка, Каткца П. Јеловац, Зорка др. К. Радојчића, гђица Мара Ковачевићева, гђе: Марија удова С. Јовановића, Тереза Купусаревић и Живана Драг. ЈТазићка. У прегледачки одбор: гђе: Корнелија Д. Урошевићка, Јелка пл. Л. Спишићка и г. Сава Пушић, као известилац. За оверење скупштинског записника умољене су ове госпође: Мара Димовићка, Софија Т>. Славковићка и Александра Ј. Марковићка. Пошто се тиме дневни ред исцрпио, гђа потпредседница закључи скупштину, и чланице се разиђоше са: Живели часници, живео одбор! /С А. М. Т чланица управног одбора.

Љубав.

Веселије ножица се креће У близини веселога свирца, Веселије оно заиграва Поред чаше руменога винца. Миомирно замирише цвеће, Кад га рука дјевина залива, А срдашце божански закуца Кад на руци драгановој снива Бољевац.

Соко мили веселије летне Поврх стене кама планинскога, А фрулица милије загуче У чобана поред стада свога. Ал милине још у свету нема, Што се мерит’ са љубављу може Њене стазе још су недостижне, Јер је љубав Вишњи озго Боже. Чочићка

ЛИСТАК.

СAH ЈАВЕ.

Кад сунце бацаше своје последње зраке, спремајуКи се, да нас одпоздрави са „лаку ноћ“, ја сам стојала тужна, гледајући у даљину, где се и последњи зрачак сјајног сунашца пред мојим очима губио, где га нестаде и где се сакри за оне даљне планине. Гледала сам за њим пуна љубави,

пуна туге. Сумрак се почео хватати. Ја сам стајала нетремице гледајући у даљину, као да очекивах, да ће ми се још који зрак јарког сунца указати. У глави мојој ројиле су се и низале мисли неодређено једна за другом. Излажаху ми пред очи слике мога детињства И тада љубљах сунце, цвеће, шуму и поље. Колико пута сретна полетех за

ЖКНСКИ СВЕТ Вр. 3