Ženski svet

слатком нераду (dolce far niente). Под беше покривен ћилимом од велике вредности. Код Турака се наиме по соби иде у чарапама без ципела. Ако се пред врати налазе ципеле нануле назване то је знак, да има некога у посети, и тада не сме ни сам господар уКи у харем. Турске куће су у врту, високи зидови их опкољавају. Сви су вртови спојени капиџицима турски: мала врата кроз њих иду жене једна другој. За мушкарце је улазак са улице, један коридор раставља мушко одељење од женског, њиме се смеју служити само господар и еунуси, који строго чувају харем. А како је сад све то другачије! Кад сам у Цариграду посетила жену једног турског достојанственика, који није имао харема, примила ме је у модерном салону у модерној париској тоалети. Разговарале смо се француски, а она ми је уз клавир и отпевала једну турску песмицу. На улици морају и хануме (харемске даме) фереџу носити. Фереџа је дуг огртач од црне свиле са капуцом, на којој је кратак вео, кроз који лепојке потајно провирују. Па при свем том Туркиња није ни данас Европљанка. Српско, бугарско и грчко женскиње, које је у турском поданству, ужива слободу, иако не у тој мери и на таки начин, као код нас, али тек нису робиње, те им ни хоризонт није тако ограничен као у Туркиње. Напротив интелект и карактер су развијени, особито моћ посматрања, која је и по људе добра те је и они много и цене. Поштење и срдачност влада у породичном животу, женске су уз то вредне, штедљиве особито Бугарке. Свима фали само школско образовање а то је недостајало пре кратког времена женскињама посвуда. Упливом цркве врло се мало под турским господством разликује начин живљења у Срба, Бугара и Грка, па и обичаји. Како се мушко чедо роди, дигне га отац трипут у вис у славу божју, породице и народа. Женско новорођенче пак мећу на земљу ради тога,

да буде потпора кући, по оној српској пословици: „кућа не стоји на земљи, него на жени“. И код Турака и јапанаца мећу женско дете на земљу, али код њих значи потчињеност њену. Док су деца још у повоју, новцима их даривају пријатељи и рођаци, мушком се рече: купи себи невесту! а женском: купи себи преслицу па преди срећу себи и твојим милима! Кад младенци после венчања кући дођу, поспу их пуном шаком пшенице или пиринџа, да им брак буде плодан. Српкиња свекрва дарива снаху трубом као снег белог платна с речма: „Као што је ово. чисто и без пеге, такав нека и цео твој живот буде теби на част и жени на част!“ 0 животу, обичајима и пословицама балканских народа могле би се књиге писати, јер се у њима огледа Исток и Запад. Свакојако биће занимљиво, да изнесем у ретроспективном правцу некоје слике живота српске жене. После смрти цара Душана био је његов јединац Урош дечак и сад настаде „divide et impera“ (поцепај па владај!). Како је посвуда била позната у Краљевића Марка превелика љубав према истини и правди, оставило се њему, да он реши спор, „на коме је царство“. Пре него што ће Краљевић Марко поћи цркви, у којој се искупило било велико веће, рече му мати Јевросима: „Мој драги сине, моје једино дете, заклињем те свим што је свето: немој говорити ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога, јер је боље изгубити главу него своју огрешити душу“. Краљевић Марко је одлучио у корист Урошу, наследство престола. Ражљућен тиме отац му потегне мачем и сада поче јунак, страх и ужас Турака Краљевић Марко, да бежи око цркве, докле се старац није уморио и на црквени зид наслонио. Краљевић Марко паде пред њим на колена и рече: „Оче, ја сам судио како Бог заповеда!“ У народу се оличава све, што је племенито и велико, у Краљевићу Марку

ЖЕНСКИ CBEf £>р. 4