Ženski svet
К 1030 94 издато у добротворне цељи и инвестиције К 430’94. Садање стање задружне имовине (са камагама) је К 616' — (уложеио у ипедионицу). После причитаног извештаја и рачунског скупштина је са задовољством примила одборски годвшњи извештај и рад, такође и рачуне потврдила благодарећи благајкињи гђи В. Југовиб на труду око вођења истих. После овога се прешло на избор часништва, те је скупштина једногласно поново изабрала: за председницу: гђу В. С. МилиН ; зе цодпредседницу: гђу В. Буњевчеву : за благајкињу: гђу В. JyvoeuH\ за перовођу: гђу Р. Мрђенову. Али гђца Р. Мрђенова захвалила се на по верењу, не хтеде се исте дужности и на даље примити. Скупштина тада на предлог г. Б. Uommufia једногласно изабере гђу М. Ћирилову за перовођу. За тим је коцком извучена половина имена одборница, којима је мандат свршетком године
истекао, и на њихово место тајнпм гласањем изабрано је 6 редовних и 2 заменице као и 3 прегледачице. Између којих су поново изабране гђе: М. MoKiifi, Д. МаксимовиИ, А. ПоштиД, а као нове одборнице: гђа М. Селакова, М. Во• ли£ и Т. Плужарева ; за заменице гђе: Д. ПоuoeuH и 3. БачлиН. За прегледачице i ђе: Е, Вујина, Р. Мрђенова и П. Мартоношка. Пошто је дневни ред исцрпљеп гђа председница захваљујућл се чланицама на одзиву, дир љивим говором својим уиозорила је исте на пле мениту цељ, којом ова задруга греде, молећи их, да се свака чланица заузме, да што више свеснијег женскиња у наше коло цридобијемо, како би што боље и потпуније рад наш про ширити могли. На то ]е скупштина нашу уважену и милу гђу председницу са »живела« иоздравила. те се разиђосмо задовољни са жељом и надом, да наша задруга што боље напредује
Пред растанак.
у албум госпођици X.
Ђ. М. Павићевић.
Кад ти једног дана болно пружим руку и збогом речем нијемо и хладно, бјежаћу нагло уз жагор и хуку оркана силног, који изненадно као груба злоба
Прохуја свирепо кроз срце моје. И тамо далеко од Наде и Среће, гдје птица вјечно жалопојку поје, гдје Бол и Туга са животом креће остаћу до гроба
ЛИСТАК.
Из циклуса „Зимске ноћи".
На јутрењу.
Са тороња мале сеоске црквице, звона су звонила, али не као до сада сетно и жалосно, него некако се весело сливаху звуци звоњења, и извађаху јединствену хармонију, као да херувими дуваху у својим дугим трубама,
како би објавили рођење Спасиоца Човечанства. Мале сеоске кућице, беху покривене дебелим снежним покривачем, а такође и саме сеоске улице беху истим покривачем покривене тако, да се није могло ништа друго видети, већ само белило, које тако добро прија оку. И ако је било доста рано, ипак се са свију про-
94
ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 4