Ženski svet

жиле су једна другој руку, као да ће коло да играју, и удесише једну изворну песму тугованку па сиђоше у реку, и газиле су све дубље и дубље, докле их не зграби матица те не нађоше заједнички гроб. Заиста је то једна узвишена драма, једна трагедија, којој је тешко равне наћи! Године 1858. продре 30.000 Турака у Црну Гору. У битци на Грахов-Лазу, коју је садањи владар Црне Горе Никола 1. онако дивно опевао, буду Турци потучени. У тој су битци погинула и два једина сина неке удовице. Велика радост наста у целој земљи услед те сјајне победе и народна се весеља одржавала посвуда па и у родном месту споменутих синова. Наједаред дође и њихова мати и речи не рекавши ухвати се у коло, али после неколико минута стропошта се на земљу: од бола и радости пукло је срце, јадници. Ја бих могла навести још сила таквих епизода, али ја не смем даље. Само је генију дано, да постави карактерне слике из живота свога народа у праву сввтлост. Тај геније је народни песник, слепи певач и гуслар. Без њега нема ниједне светковине те старо и младо хита њему и слуша побожно његове речи, његово певање о славној прошлости и мучеништву српскога народа, па докле он узноси храброст и пожртвовност српских синова и кћери, одушевљава он омладину на нова дела и нове жртве за крст часни и слободу златну, а против неваљалства сипа гуслар отровне стреле и громким гласом дозива клетву божију на главу народних издајица и њихово потомство до седмог колена са тако сугестивном силином, да човека до костију потреса. Беше то њихов живот: живот слушалаца, живот српског народа, који им гуслар износи у драмском облику. Народни еп о битци на Косову Пољу и јуначка и чудновата дела Краљевића Марка стоје са Илијадом и Одисејом на истој висини, јер обоје дишу народном душом и духом свога времена. И женаиз народаје песник, ињеналирика надмаша далеко снагом и топлином

немачке песме предионица (Spinnstubenliedcr) и француске певаније те врсте. Она је песник и у ткању и у везу и у изумевању нових орнамената, слика, које је у своме срцу носила. Она је за тим чезнула, о томе сневала, па то јој је посао и узвисило до уметности. Из примитивне народне уметности поникло је стабло уметничке вештине, те што више грана и гранчица, тим више је и предака у генеалогији уметности, а где нема љубави за вештину ту фали један тон у акорду узвишенога и лепога један звук у стваралачкој снази човечијег духа. Орнаментика је у српској домаћој индустрији врло богата и дели се на 3 главне перијоде: на митолошко, хришћанско и новије доба. Сви ти орнаменти имају символично значење и жене ми га знадоше тако растумачити, као египтолози хијероглифе. И ако су ти орнаменти врло једноставни, ипак су они јако компликовани, јер погледом на њихов мистични значај особито који су узети из словенскемитологије. Утецајемхришћанства и новијег доба на живот народни развијали се оранменти у томе духу. Народ и велеум (жени) ц|ј§у духовну снагу из рођеног врела, интелигенција је црпе из реке опште образованости. Ево некојих примера о символичном значењу сликованих орнамената, који дабогме да су примитивни и најивни. Руже у суду значе младе женске у њихову дому, а мали крст изнад њих значи удату женску, јер чим си се удала, одма си и крст свој понела. Руже без суда и крста значе младу девојку, о чему и једна песма говори: „0 ти мала лудице, ти се бојиш да не ћеш добити мужа, али ти ћеш се наскоро удати и свој крст добити, но жалићеш ти за овим безбрижним животом и ружама твојих образа!“ Орао у лету значи славнога краља или јунака, лабуд краљицу или отмену госпођу, паун какву охолу, али и каћиперку. Јелен значи младића, коњаник војника, стрела брзину а тестера снагу, а то исто значи она и у хијероглифима. Познато је, да је камење за пирамиде тесано тестером, што има

ЖЕНСКИ СВЕТ ћр 4