Ženski svet

можемо постићи ништа велико, ако се узајмно не подупиремо. Ми се не надамо да fce то скоро бити, али налазимо да је права лудост и грех ч што одбацујете нашу помоћ. Мало уметничко дело породице, дело је жене уз мужевљеву помоћ створено. Највеће уметничко дело, добру државу, створиће мушкарац ако озбиљно позове у помоћ жену а . Тако Селма довикује „снажном" мушкарцу. Још јачим гласом говори „слабој а жени, када је зове на нови рад: „Напред, жено! Лаћај се градње железница, чисти улице, преписуј списе, продаји на пошти марке, седи крај телефона, учи малену децу, врши све те незнатне послове и веруј да их неће нико одбацити! Ти мораш свакоме помоћи, свуда бити при руци, ако хоћеш да држава буде добра и сретна као твоја породица. Онај, ко се на твоју радну снагу сада не осврће, тражиће је скоро. И знај: до скораЛе иресшати смељ пад женом која ради. Из овог се види да Селма Лагерлеф налази да је жена у савршености дозрела за послове и изван породице, да је она по свему индивидуално биће, да је њезино суделовање у управи државе преко потребно. Погледи њезини о жени песнички су лепи. Њезино учење је као гласна труба и оно, као корачница, олакшава жени сваки корак у нови тешки рад. Али за мало!, Жена полази, покренута идеализмом велике песникиње и срета другу неуку, мало опоруј потешку али толико стварну да заостаје пред њом и хоће да јој се покори. То је наука модерне реформаторке Елен Кејове. Елен Кеј није, као Селма, задовољна савременом женом. Она њојзи није довољно индивидуална. „Жена не познаје себе, не слуша свој глас, своју крв, и даје да мушкарац зароби њезино најсветије њезину индивидуалност. Кејова доказује да мушкарац није веће, усавршеније биће од жене. Њему је природа дала силу а њу је створила да ту силу трпи. То је њезина инди-

видуална снага због које она заслужује да дође до своје индивидуалне слободе. У томе је спутава компромис прастарог, најгрознијег порекла. Зато она, чим коракне мушким кораком пада у нискости. Она губи своју чедност а тиме и највећи део своје индивидуалности. Само душевна еволуција мужа и жене може то поправити. Жена је по души својој љубав. Љубав посвећује њезин живот, кроз њу она постаје свештеница живота човечијег. Где год жена пропусти да развије и употреби ову врлину своје душе ту она злоупотребљава своју снагу. 0 томе говори Елен Кеј у своме спису „Missbp uchte Frauenkraft a и наглашује да отуд жени прети највећа пропаст. Елен Кеј није задовољна ни-са женом као матером; по њезиним назорима на то најглавније било жене нема довољно крви. У томе лежи трагедија данашњег брака, која задаје тој реформаторки много бриге. У томе јој је узор Ниче. Као врло велику истину сматра она изреку песника Р. Wiknera „des Weibes Geschichte ist Liebe a и свом снагом апострофира: да се љубав жене према мужу мора духовно препородити. Женамора доћи до сазнања своје вредности и мора знати где је њезина највиша дужност. Будућа жена мора знати, да је та дужност: дати свету дете. Али какво дете? Дете које је створила велика, чиста љубав! А у васпитању детета лежи знање жене и сва њезина слава. Те мисли износи Елен Кеј у својим чувеним „ЕсејимаУ Ти „Есеји а велике су студије о жени, браку, женском питању. Њезина дела »Menschen«, »Die Wenigen und die Vielen«, «Das Jchrhundert des Kindes*, »Das Recht des Kindes seine Eltern zu wahlen још многи други списи управљају данас модерном женом и женским питањем у целом образованом свету. На женско питање у Шведској Елен Кеј силно уТиче. Њојзи се пребацује и назадњаштво, прелази се преко њезиних одредаба и опет се оне усвајају,

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 4