Ženski svet

Школе добро посећивано, па и ове школске године уписао се леп број, 51 ученица; још би се и више могло уписати, да је одбор хтео пристати на то, да прими и такву ратарску децу, која би само неколико месеци радила у школи. Искуство нас је научило, да таква деца за то кратко време нису у стању Бог зна какав успех постићи. Док је ове године 6poi деце ратарских и занатлијских родитеља врло леп, управо до данас највећи, од стране интелигенције слаб је био одзив, што приписујемо отварању једногодишњег курза Дрзкавне Трговачке Школе, у који се већином свршене ученице више девојачке школе уписују. Како су ученице које нису свршиле вишу девојачку школу, а jom нису 15. годину навршиле обавезне походити пољопривредну школу, то, пошто државна школска власт сматра нашу школу као приватни Завод, два пут недељно морају се такве ученице разрешити од похађања Раденичке Школе. Високославни српски православни народни Школски Савет на молбу нашу упућену на исти 11. (24 ) августа 1910. године у својо] седници од 24. јануара (6. фебрудра о. г. донео је ову одлуку: ~Добротворна Задруга Српкиња Панчевачких има се позвати да у споразуму са српском православном црквеном општином у Панчеву своју Раденичку Школу претвори у продузкни течај српске више девојачке школе тамошње, како би иста школа потпала под надзор овог Школског Савета, који ће је у том случају заступати према дрзкавним властима/’ Одбор наше Задррге ступиће у преговоре са српском православном црквеном оп-

штином овдашњом и надамо се, да ће се ова ствар решити онако, како несумњива корист ове установе захтева. Скупштина ie са пазкњом саслушала иззештај г. управитеља на Раденичкој Школи, једногласно прихватила предлоге и одобрила рад како управе тако и одбора. Узетје на повољно знање извештај прегледачица рачуна о стању благајне за прошлу годину. Иметак 1910. године износио је Круна 27.385.90, кра^ем 1911. године износи свега К 50.810 74, крајем 1911. године умнозкио се са К 23.424 83. Захваљује се прегледачицама рачуна на труду, а благајкињи гђи Анки К. Вучковић изриче се признање на савесном раду и труду. У смислу друштвених правила имала је скупштина да бира председницу, потпредседницу, благајкињу, перовођу и трећину одбора. Једногласно су поново изабране: за председницу гђа Анка К. Милутиновића, за потпредседницу Јелисавета С. Теодоровића, за благајкињтг Ана К. Вучковић, за перовођу Ањђелија С. Кешаиски, за одборнице: Анка Л. Драгичевић, Катица Антоновић, Даница Д. Мандровић и Јулка В. Срдановић. За пре гледачице рачуна изабране су: гђа Софија А. Мвхајловић, Катица Св. Јовановића и гђца Јулка Поповићева. Да оверове скупштински записник изабране су гђе: Лзубица Т. Гргина, Мара П. Милорадовића, 'и Јелена И. Ћирилова. Београдско Женско Друштво телеграфски ie поздравило рад скупштине зкелећи најлепши успех. Скуиштина је узела овај сестрински поздрав на повољно знање <одушевљеним ускликом: „Живеле.“ За тим је председница захвалила чланицама на одзиву и скупштина ]'е завршена у најбољем расиолозкењу.

ЛИСТАК.

Прва критика.

(Свршетак.)

Света Јовановић.

Опет не ваља! викну љутито и распрша густу косу по влажном челу. Никако ми не иде у главу, да један оџа стоји на свијех дванаест минарета.

Оно је вако лијепо због размјера и слика; ама не иде. Ах, тај помамни Пегаз, јурне ти онако без главе! У осталом, а зашто па да не иде? Та ово је тек онако само у пјесни, а већ тамо биће их ко гњилих крушака. За пјеснике и Арнауте и иначе не постоје ни-

Бр. L ЖЕНСКИ СВЕТ

119