Ženski svet

сти Ипсена према старици гђи Gollet. За њега је она херојски велика и он налази да је она ~борац, без каквих се у будуКности не може на замислити развој културе“. Тек што се половином XIX. века појавио модерни женски покрет, прихватила је гђа Collet његову заставу и окупила под њу најодабр није људе. Још врло млад приступио јој је и Бјернсон и почео стављати друштву важне захтеве за право жене. Кроз цео живот не напушта он ту борбу а својим књижевним делима створио је нове погледе о жени. Све ово показује да је женски покрет у Норвешкој литералног порекла, а да су ту два највеКа песника за њега оно што је Елен Кеј и Селма Лагерлеф за тај покрет у Шведској. Још пре гђе Collet, Ипсена и Бјернсона почела је за идеју ослобођења жене радити књижевница Aesta Њпsteen. Она је као и Швеђанка Фред Бремер пошла у Америку да проучи тамо уређење друштва, а када се вратила настојала је да оплемени свој народ многим слободним, напредним мислима, а пре свега идејом еманципације жене. Успеси њезина настојања нису особито знатна. Изгледа да је Ипсен, када је писао своје „Ступове друштва“ имао пред очима Аасту и њезине напоре да савлада зло, које као да је норвешко друштво примило у наслеђе још из Пир-Гинтова доба. Ма да су успеси рода Аасте Хансен били незнатни, знатно је да се већ у самом детињству тог знаменитог моралног покрета појавила жена. Норвешке жене у давнини нису уживале особитих права. Нарочито се мало ко бринуо за образовање женског детета. Још и почетком XIX. века мален је ту број писмених жена. То стање почело се поправљати тек педесетих година тога века. Па ипак се и старије доба поноси уређењем, које чисто изненађује: ~У Норвешкој муж никад није имао права да казни своју жену и да је присили на послушност“,

вели гђа Брамбергрова 20 ) и налази да је то уређење слутило за основ новим реформама државног закона где се то нарочито наглашује. Она налази да је норвешко законодавство, у колико се тиче породичног права, престигло сва европска законодавства. У корист жене унео је слободни парламент педесетих и шездесетихгодина још многе напредне реформе. Год. 1854. жена је добила право да наслеђује иметак мужа и ослобођена је скрбиништва. Год. 1880 дато је жени право да може посве слободно располагати својом имовином. Ако је, према уговору иметак заједнички, управља њиме и муж; од тога сме продати или поклонити само V io. Удова мати скрбник је своје деце. Ванбрачна деца заштћена су законом од г. 1892. по коме се има незаконити отац бринути за дете до 15 год., а ако оно није оспособљено за рад и даље. За овим преуређењем долазило је побољшање уредаба, које се односе на васпитање женскиња. Прву реч повеле су о томе женске задруге; њих је у Норвешку донела ве4» прва струја еманципованог покрета. Год. 1884. удружиле су се те задруге у ~Савез Норвешких Жена ‘. На чело Савеза стала је енергична феминискиња Gina Krog. ВеК исте годире, заузимањем Савеза, уређена је у КристијаниЈи школа из које и женскиње могу поКи на универзу. Тек тада дато је норвешкој жени право образовања на норвешким универзитетима. Осим што Савез настоји да норвешка жена буде добро образована брине се он да у свему поправи њезин положај. Он ствара за жену нове позиве, бори се за изједначење радничких плаКа, стара се о незаконитим матерама, о напуштеној и сиротој деци; јаку борбу води Савез проти протистуцији и алкохолизму. (Наставиће се.) 20) М. Brambergrova ~Ženska Otazka v Norvežsku“ „Žensky Svet c. 5,-6. 1910,

Бр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ

111