Ženski svet
Карловци.
Загреб.
свим тим друшгвима, онда можемо Зити задо вољни са бројем чланица и члачова, који ову задругу сачињавају. Али поред свега тога може се прикупити још толико чланица, да број не заосгане Иза онога у 1910. години; дакле тај ће број чланова порасти, чим се исти стану прикупљати, што је већ у јецној од прошлих одборских седница и закључено. Скупштина је овај извештај о раду управног одбора ове за друге, као и благајнички извештај узела с одо бравањем на повољно знање. Одмах у недељу 20. маја (2. јуна) 1912. три дана иза одржања своје главне годишње скуп штине, извршила је Српска Женска Добротворна Задруга у Вуковару угодну дужност. Ttra дана венчала се је Привредникова питомица, подсвојкиња наше ерло уважене председнице гђе Лепосаве Станић гђица Јулка Раданчевић са Привредниковим питомцем г. Тошом Цвијановићем трговцем у Вуковару. Наша задруга је младенцима кумовала заступана по својој благајници гђи Љубици Петровић, а гђа Лепосава Станић поред домаћства преузела је на себе и дужност старосватице. Чин венчања обавио је пречасни господин протојереЈ Илија Перкаћан ски. Венчању је уз одборнице Српске Женске Добротворне Задруге присуствовала и Привредникова омладина из Вуковара као и многобројно грађан.ство. Невеста је кћерка кр. порезника у миру, г који живи у Петрињи и који осим Јулке имаде још једанаесторо живе деце. Јулку је дао преко Привредника у угледну кућу вуковарскога ве лепоседника госп. Жарка Станићз, агилнога пропагатора Привредникова рада и његове узор супруге гђе Лепосаве. Госп. Жарко и гђа му Лепосава, не имајући од срца порода, Јулку не говаху као рођено дете кроз 6 година. Овдеје Јулка видела и научила све што је лепо и добро и за живот потребно и корисно. Кад је дорасла до удаје удомише је за солидна и вредна трговца Тошу Цвијановића, а поред наука за живот, снабдеше је са лепом опремом и уложном штедионичком књижицом од К 1000. Тако је наша задруга била сведок код оснивања једне српске породице и полагања теме ља новој српској трговачкој кући у Вуковару. Да Бог да, било сретно и у добар час! Д. Ј.
Добротворна Задруга Српкиња РЈарловкиња сгоји под покровитељством Hber. Светости. Патријарха Лукијана Богдановића, а одржала је своју XIV. редовну глав. скупштину 4. (17.) марта о. г По штампаном извештају, који нам је достављен, имала је та задруга 1911. године: 5 добротвора, 22 оснивача, 1 почасну чланицу, 73 редовне, 12 потпомагача -и 18 прилагача, свега: 131 Председницт је задрузи г-ђа Милева Гојковића, потпредседница: Милева Николића, благајкиња: Ирина Вујићева, а тајник: др. Мита Костић. Задруга је имала при крају 1911. r. 6267 08 К свога капитала, а издала је у току 1911. г. на припомоћи: 492 К, на милостиње: 73 К, на прилоге: 15716 К, на чланарине и претплате: 53 К Има свш удела код Савеза Српкиња: 220 К.
Загребачка Добротворна Задруга Српкиња имала је своју XVI. редовну главну скупштину 1. (14.) априла о. г. са обичним дневним редом. Загребачка задруга има својих 5 великих до бротворака, које су даровале Српсксм Девојачком Интернату, што је та задруга основала, знатне своте и то: г-ђа Паулина Матијевићка са 6000 К, Марија Лађевић са 2000 К, Марија Миланковић са 1000 К. пок Јелена Поповић 5000 К, пок. Јелена Бр Јовановића 2000 К интернату и 2000 К задрузи. Као почасна прецседница стоји тој задрузи: Бароница Катинка Живковић Фрушкогорска а иначе је председница задрузи гђа Јелена Стојановић, потпредседница: г ђа Паулина Матијеваћ, благајкиња: Нада И. Прица, а тајник: г. Владимир Вујновић. Задруга има 11 добротвора, 35 оснивача (са 100 К сваки) 152 редовне чланице (са 12 К годишње чланарине) и 98 потпомагача (са 4 К годишње чланарине). На челу интерната стоји као управитељица: Мара Велисављевићева са две префектице: Маријаном Димовићевом и Милевом Петровићевом. У интернату је било у току школске 1911-12. године 33 иитомице, од којих су 17 похађале Женски Лицеј, 10 вишу девој школу, 5 женску стручну школу и 1 учитељску школу. На станарину, храну, огрев, плате и друго издато је на интернат К 20 67Г13, а примљено је од питомица 19.620 и од камате и других
176
ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 7. и 8