Ženski svet

приложила задрузи 100 К; даље: г-ђе Јулке Владе Стефановића на саучешћу за упокојеном својом матером и Добротворне Задруге Српкиња у Новој Градишци за упокојеном председницом им Аном Антоновићком. Узет је на знање извештај перовође, да је заступао задругу на првој скупштини Савеза Српкиња у Загребу, као и у Раваници на открићу споменика Милици Стојадиновић Српкињњ На овој последњој прослави биле су у задружно име и одборница г-ђа Гиза Стојковићка и члан потпомагач, г-ђица Милица Јовановићева. Решено је, да се продужи потпора од 10 круна месечно питомици задружној Емилији Путниковој, сомборској приправници 11. године и за идућу школску 1912-13. годину. Одобрен је президијалан издатак од 20 круна удовој попадији у Батосеку М. Мастановићки, а није се могла уважити молба загребачке питомице стручне школе Љубице Ђупине, као и молба 15. Поробића и другова из Ловела у Америци за зидање цркве, јер није ничим подкрепљена. Примљене су за нове чланице: г-ђе: СофиЈа Поповић-Вребалова, Десанка Радонићка, Александра уд. Пољак, Ема Жупанска и Вера Јовановићева. Учињен

је распоред за прославу друштвеног патрона Мале Госпојине, за коју се прилику примила кумства подначелница г-ђа Марија Хаџи Гавре Плавшића. Решено је, да се одржи забава друштвена 10. (23.) новембра о. г. у корист друштвене благајне и овлашћене су две одборнице, да са подначелницом утврде програм за ту. забаву и спреме све што треба. Перовођа је известио, да је издат упражњен стан у I. спрату друштвене кућезаlooo круна једном професору мађарске гимназије и дајеотказано место буди на друштвеном празном плацу са немира, које чини дотични кирајџија комшилуку и са неуредног му плаћања. У самој седници распродате су књиге »Споменица« Милице Стојидиновић-Српкиње и њени ликови, које је послала Добротворна Задруга у Иригу, а у корист трошка за подизање споменика Милици Српкињи код цркве Раванице. На позив босанско-херцеговачког културног друштва »Просвјете« на своју 10-годишњу прославу, коју приређује 8. и 9. септембра о. г. по ст. кал. не може нико од чланица да учествује, те ће се друштво брзојавно отпоздравити тога дана.

ЛИСТАК.

У СПОМЕНИЦУ.

моме, непрежаљеном, милом еину, Ђурици ЛончаруТрбојевићу, ученику ерп. вел. гимназије новоеадеке, преминулом 2. (15.) децембра 1911., који је ожаљен и у нашем лиету у 1. броју од ове године. Мили мој сине! Навршила се тужна година дана! Година дана, од како сам престала гледати у твоје сјајно око! Концем септембра п. р. год. 1911. испратио си ме на новосадску станицу здрав и чио! Авај туго! ко би био смео и из далека слутити да је то последњи пут! Да последњи пут

гледам лепе, сјајне очи твоје, мој сиви соколе! првенче мој! И ја одох, оставих те у даљини мислећи да ће крепки твој дух моћи издржати и трећу годину, даљину ту непрегледну даљину и да ћеш се вратити, скупа са брацом и сејом, и опет баби и мајци мио и чио онако, како си нам и донде долазио! Ал ето авај туго! мртва те довезосмо. И док сам ја тужна твоја мајка најбрже журила да те жива затечем, дотле си ти спокојно издисао .... нашла сам те где се анђеоски смешиш ал’ хладан .... не онакав како си се знао савијати, жив, мени око врата!

226

ЖЕНСКИ CBEf Бр. 10.