Ženski svet

па ту ју је ето и смрт снашла у кругу своје најближе родбине. За њоме тугују: син Милош, кћери Јустина, удата за Јована Фило и Мара удата за Борислава Брадвзровића; браћа: Мита и др. Александар Кода; сестре: Софија, Ана удова Стерио и Јелисавета удова Спида са унучадима: Катинка и Олга пл. Трифунац, као <и Мара Трифунац рођ. Кудић, снаха. Вечан )oj помен! f ЈоваН Вујић. Изгубисмо убрзо честита и млада апотекара новосадског Јована Вујића. Човек зашао тек у 47. годину живота. Оставио је за собом остареле родитеље, који су у њему имали свога хранитеља; а остала је и млада удовица са двоје мале дечице. Са разлога, што је тако изненада, после 6 дана боловања преминуо добар човек, и што је оставио старе родитеље, дечицу са матером, у кога су сви гледали као у свога хранитеља, ожалостила се и велика новосадска публика, те га је отпратила у великом броју до вечне куђе, рекавши : ог да му душу прости! f Стеван Барако, трговац. У понедељак 10. (23.) септембра о. г. упокојио се у Новом Саду Стеван Барако, отац дру Гаври Бараку, каћском лечнику, Тзорђу Бараку, ц. и кр. надпоручнику, Николи, ц. и кр. поручнику, Јовану, инжиниру и сестри им г ђици Елизи Барако. Покојник је блиски рођак и Његовом Високопреосвештенству, епископу бачком г. Митрофану. Баракова кућа била је угледна и једна од првих трговачких радња из прошлог столећа, и уживала је опште поверење. Тај лепи глас допр’о је и до нашах дана, и отуда се и видело на оном лепом укопу, колико се и данас цени тај лепи глас. Нека је вечан помен поштованом Стеви Бараку! f Владислав пл. Станојловић од СтаНОГОрб. Нашу ззслужну старицу и начелницу, г-ђу Јулку Радовановићку, постиже поново тешка жалост. Добри супруг њене унуке Јулије, рођ. Радовановић, ц. и кр. пуковник у генералштабу, шеф генералног штаба 8. кора и домобранске команде у Прагу, г. Влада ил. Станојловиfi, преминуо је у Прагу после дуже и тешке болести 5 (18.) септембра о. г. у 50. години живота. Покојник је родом из Сомбора, а син је бившег генерала Станојловића, а да је Бог дао покојнику живота још до краја ове године, постао би и он генерал, јер се одлико-

вао ванредним војничким способностима, а при том беше благе и добре нарави, те су га волели и поштовали садругови и претпостављени. Са својом супругом Јулком проживео је у најлепшем задовољству пуних 15 година. и тако је нежан био према мајци и пуници, да су га заволели као своје рођено дете. У Прагу )е испраћен највећим војничким почастима и сузним очима својих другова. пријатеља и претпостављених, које се огледа и на оним силним венцима 73 на броју, што су му окитили мртвачки одар. Земни остатци врлог покојника пренети су у Нови Сад, и 10. (23.) септембра о. r. смештени у алмашко гробље у вечну кућу уз свога таста Тsорђа Радовановића, адвоката, који је лане преминуо. И у Новом Саду указано је покојнику и породици велико саучешће поштовалаца, родбине и пријатеља. Вечан му спомен! f Др. Веселин Николајевић. Пет сестара: Душанка Николајевић, Спасенија уд. Косановић, Јулка пл. Мађар, Ангелина уд. Пауковић и Милева Николић изгубише 10. (23.) септембра о. г. свог јединог, доброг брата, своју дику и понос у 59. години живота му, свог Веселина Николајевића, адвоката и јавног бележника у Иригу. Није само да је био мио сестрама, него и целом грађанству, па и широј околини својој, и сви ra жале и тугују за тако добрим и племенитим човеком и с нама заједно довикују: Вечна му памет! f Радивој Ковачевић, велепоседник-ађански. Нашу потпредседницу овдашње српске женске добротворне задруге г ђу Рахилу Ковачевића задесио је тешки удар, јер 18. септембра (1. октобра) т. г. изгуби свога вернога и доброга друга, а њена четири сина, чет Ири сокола већ одресла и на пут изведена деца свога родитеља и бабајка Радивоја Koeaueeufia, велепоседника и вирилца ађанског, у 56. години живота свог. Врли покојник беше добар Србин и искрен пријатељ и саветник, који је од помоћи био и богату и сиромаху, и чије име беше чувено и знано не само у месту, него и у целој околини. Својом вредноћом и радом био је пример свуда и свакоме, те су га с тога ценили и поштовали и Срби и иноверци. Ађанско Српство губи у покојнику свога првака, који је радом и саветом много допри-

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ

235