Ženski svet

БЕЛЕШКЕ.

ПРОНАЛАСЦИ.

РАЗНО.

Одговори уредништва.

КЊИЖЕВНОСТ.

Дрво. Један Француз изумео је, да од сламе направи вештачко дрво. Он је уздуж исцепао сламку па онда кувао у води, а наравно, да је још што помешао, ал неће да каже шта. Кад је ту масу добро искувао онда је процедио и онај густиж метнуо у машину те чврсто сабијо. Тако је добио дрво, које је много чвршКе и боље за рад него обично природно дрво. Тако дрво не упија воду и не цепа се, кад се бургијом буши. Гори светлијим пламеном и даје веТу топлоту од правог дрвета; не дими се и не даје много пепела. Тако Темо доживети, да Темо временом имати целу природу извештачену. До сад веТ праве вештачки камен, кост, рогове, длаку, свилу, млеко и јаја, сад ево веК и вештачко дрво, па куд Темо боље ? Машина за прање оудова. Имамо машине за шав, за плетиво чарапа, за вез, за мешњу теста, за сецање меса и резанаца и т. д. а сад је изумео, опет Француз (Хаметон), машину за прање судова, којом може да опере једна особа за сат 14.000 тањира. То је сасвим обична и проста ствар, како веле очевидци. Испод једног бубња (добоша) прикопча се посуђе за прање, а у коме се греје вода скоро до кључања а кроз коју има посуђе да прође. Окретањем тог бубња излази на другој страни опрано и суво посуђе. Цела справа може да прими на једанпут 24 тањира, који се оперу и осуше за 10 секунада. Ово Те бити засад још скупа ствар за наше обичне куТе, али за гостионице, болнице, касарне, конвикте и т. д. где се дневно упрља по више стотина судова, биГе то од велике користи. ~Стогодишњица“. 1813. године пала је Карађорђева мала (нова) Србија опет под Турке, а 1913., ако Бог да, ускрснуће Велика (Стара) Србија. То ће бити највећа политичка стогодишњица, коју је Српство до сада доживело. 1813. год. родио се највећи српски родољубиви песник, писац „Горскога Вијенца“, владика и господар Црне Горе, Петар Петровић 11. Његош, те ће 1913. године бити и највећа српска књижевна стогодишњица досада. Она сила, која је ове године спојила две српске краљевине, спојила је уједно и њихове две велике стогодишњице. У славу те велике свесрпске стогодишњице сложио је наш сарадник, проф. Јован ЖивојновиГ, драмски спев под насловом »С'тогодтињица«. Нашкм сараднкцкма. Добили смо .са више страна песме, дописе и списак приложника за рањенике, али све то морамо изоставити за данашње ванредне прилике. В. БВЧ. „Мојсије“ ће се штампати, али песма: „Српској мајци“ мора изостати због строгих прилика, које су наступиле. Исто то важи и за остале песме, које су нам стигле, а односе се на ове светле дане наше повеснице. К. Т. Бјела. Песма: „Видиш ли“, добра је и изаћи ће на пролеће, кад доликује. Остало је слабо.

Пут Руса Алекс. Башмакова преко Црне Горе и кроз земље Г eia , т. ј. кроз оне крајеве у којима се данас ратује. приказао наш сарадник професор Коста КулишиН. Чист приход је намењен Црвеном Крсту у Србији и Црној Гори. Цена 1 круна.

280

Штампарија д. д. Браника у Новом Саду

ЖЕНСКИ СВЕТ 6р. 12.