Ženski svet

ИГЕ с =

"а > = ње ~ о ===

——Р_">7_Р"- "7" РРУШР ,___ ___.___-_- > >.

Страа:

да само опружене ручице малишана не би остале празне. Безбрижни мајушни створови у својим поцепаним хаљиницама весело екакутаху, не осећајући велики терет, који трпељиво сносише родитељи, жртвујући све, младост, па можда и живот, који се свом силом трошио у борби

Она, другарица из детињства није желела састанак, Не беше јој пријатно, што је овако нађох. Говорила ми: 5

»Видиш, не хтедох да дођем, немило ми је да упознам ову страну живота, вечити мрак, који дави, у коме тек тихо затрепери нада, која одржава овај бедни живот, Много је код нас јада! Гле, све занемарено, за ово не доспевам, за хлеб се мора радити,

Тешила сам је збуњено. Моје речи као да за тренут разведрише мрачну јој душу.

Зар је овако морало бити! Видик м јих очију проширио се врло много, а таласи душевног живота простираху се по читавом једном малом океану, у који је душа запливала, Моје разочарање подигло се на много степена на више.

Чудан је живот и човек! Има у њему још увек неутрошене енергије п када је потпуно разочаран. Поред инстинкта љубави и самоодржања, који су покретачи живота, порађају се нови по требни инстинкти, ради којих се налази разлог за живот.

Опростила сам се од пријатељице. На пољу ме обгрли свеж ваздух. Тихо време разгаљиваше растерујући тачке мисли, које ме обујмише. Читала сам из овог краја, у коме је мало светлоети. Допирао је до мене опет метеж, за мало и нађох се у велељепној дворани.

Сјајни бели сводови опвичени златом, грдна огледала, на све стране електричне раскошне спјалице. Елегантна света дупком пуно. Женске у најраскошнијим тоалетама, у ушима и на ру. кама трепти злато и драги камен, ври, буја живот. Сва лица насмејана, весела, безбрижна, Музика је свирала и својим пријатним звуцима још више уносила расположења; увлачила се у најмрачније - кутке душе човечје.п разведравала их. Хватам мелодију, она ме љуљушка, одводи далеко, упознаје са непознатим, опаја, заноси, очарава!

Живот, живот! Да ли га свако осећа! Једно

- ва другим мењају се у њему слике као шаре у

калејидоскопу. 5 = У Руми, 2. ХП.1912. Јулија Дамјанова.

ИЗ МОЈЕ ПРОЗЕ.

У момв оку.

У моме оку заблистала је суза, суза пуна искреног бола и туге, када су те, мили друже, изнели бледог, увелог у металном ковчегу. Уста твоја су нема. Она су некад била поток, у чи-

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 1.

јем жубору звони сладак, али мио, звонак глас; а твоје лице било је небо, никад не натмурено вечито весело, љупко, насмејано, благо. Очи твоје склопљене, негда беху ведре и бистре, као мајска бисерна роса. О, друже, душа твоја беше пуна идеала. Ти си љубио отаџбину, Српство, мајку, сестре, браћу другове!. Крећеш се на вечити пут, у земљу заборава уз тихо, али тужно опело. Ти сада сањаш, а твоја сирота мати плаче, срце јој се материнско пара.. 0, збогом мили друже, остављаш свај тако сладак али сурови и груби живот:!.. О, збогом!...

Химне певају ти херувими, путуј душо пуна идеала!..

Београд. Радмило М,. Марковић. НОЋ. Пјесма у прози — Вронском.

О, како то боли!...

Говорили смо, слушао си ме и казао си да ме разумијеш, али ме разумио нијеси. Но, слушај опет!

Ноћ је за мене једини чар, мој сав живот, моји снови, мој мир.

Моја душа само ноћу живи, ноћу проживљује све оно, што својом срећом назива.

Најсвијетлији дан, оно ми не може дати, што ми пружа најгушћа, најтамнија ноћ. Да није.ноћи, ја не бих могла живјети; мој жи вот не би могао бити животом. За мене је живот само ноћ, за мене је дан само ноћ.

Говорили смо, слушао си ме, и казао си да ме разумијеш, али разумио ме нијеси, зато слушај ме и сада: а

Дању моје очи горе од придржаних сузаи ноћу их само могу одлити — оХ, како то блажи... „Да, блгжи — казао си — ја те разумијем“... али разумио ме нијеси. Но, слуш:ј ме

и даље:

Ја сам оставила себе у себи. Са мојим но“ вим „ја“ прибјегла сам, не оним тихим, блсгим и нечујним ноћима, што умарају, већ оним но“ ћима са буром и олујом, што ломе и уништавају, и које моја душа са осмијехом дочекује, али увијек са једнаким и истим вапајем срца што умгре: »Јао, за што ме није знао разумјети 7!..

0, како то боли...

| Кат. Обрадовић.