Ženski svet

Бр. 1.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 19.

"та познаваху, врло жале његов млади жи-

вот Беше врло уважен у београдском друштву и радо виђена особа на двору. Краљев ађутант га је у име краљево отпратио до вечне куће. Дванаест венаца положевих на мртвачки одар исказују тугу широке масе београдских пријатеља и поштовалаца. У св.цркви се опростио с њим у тужној беседи царох Петровић, а пред црквом гимназијски професор и народни посланик г. Михајло ]. Ђорђевић у име народне странке. Па драги наш Молутине, молимо те, да на путу вечности и од нас

Новосађана, твојих пријатеља и поштова-

лаца, понесеш ону топлину љубави, којом смо те и за живота обасипали и уверавамо те, да ћемо с твојом Иваном, дечицом: Миленом и Драганом и осталом родбином твоју лепу успомену чувати до нашег издисаја. Вечан ти помен!

Тф Малош Лазић. Наша сарадница и власница „Врача Погађача“, госпођа Зорка Симе Лазића, изгубила је свога сина Милоша, кога је бољетица мучила три године дана. Ми пуштамо нека сама мати каже, како је њој и њеном срцу, јер је не знамо тешити; а она овако говори:

„Мога сина Милоша, моје Српче велико, мој најлешши цвет, покосила је немилосна смрт данас 9. (22.) децембра 1912. Отргла га од света, кога је он тако мало

гледао, а тако много желио да гледа,.

отргла га од народа његова, чији сретни дани у последње време, ублажаваху његове болове; отргла га од браће његове: Радише и Дејана, од сеје Милице, од маме његове, које је он тако силно волео и бринуо се за њих до последњег даха; отргла га у једанаестој години његова живота, после трогодишњег паћеничког 66ловања. Јављам то свој родбини, пријатељима и знавцима — не, да пруже утехе, него да виде, да сам стекла један гроб више на земљи, једну рану више у срцу.

Тело његово опојаће се у понедељак

10. (28.) депембра у 2 сата после подне

у св. успенској цркви, а затим на успенском гробљу сахранити.

Вечна ти памјат! Лака ти земља Малче моје, најлешша надо мамина!

+ Јелена уд. пл. Стратимировић рођ. дега. Лицем првог дана Божића (25. децембра 1912. год.) упокојила се у Новом Садуу наручју своје кћери Маре, супруге нашег првака, дра М. Полита, гђа Јелена пл. Стратимировић, у 80. години живота. Покојвица је била врло образована госпођа, читала је и пратила наше јавне ствари све до последњег часа и врло се интересовала за судбу наше браће на Балкану. Она је сестра гђе Софије Чакре, негдашње потпредседнице Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња и има у животу осим г-ђе Маре Политове још једну кћер: удову Јулку Јовица, такође пнтелигентна госпођа, која је у млађе доба била и сарадница нашег листа. Покојница је дакле испунила у пуној мери своју родитељску дужност. Бог да јој душу прости!

+ Петар Радуловић. Изгубисмо и опет једног одличног сина народног. 21. де цембра 1912. (3. јануара 1918) упокојио | се у Горњем Карловцу у 61. години живота заслужни просветни радник и књижевник Петар Радуловић, умировљени управитељ српске учитељске школе у Карловцу. Родио се у Темишвару 1852. год. а гимназију. довршио у Карловцима и Пожуну, а свеучилиште у Прагу и Грацу, где се спремао за професора педагошке струке. За професора српске учитељске школе у Карловцу постављен је 1815. а друге године за тим и за управитеља, где је све до 1902. године служио, док није прешао у мир. Из лепе књижевности написао је „Лепу Јулу“, коју је наградила са 20 дуката Уједињена Омладина; »Иковију«, наградила Матица Орпска. Као књигу за народ ваписао је »Албум славног женскиња«. Написао је и издао још приповетку: »Сиромах Лала« и роман: „Без оца и мајке“. Од стручвих школских књига написао је: .Српска народна основна школа“ (1879.); ,Дидактика и Методика | (1891.); „Психологија“ (1892.); „„Логика“ (1898) У рукопису му заостали: „Коканова женидба“, комедија у 5 чинова и приповетка: „Џонесен па упуштен“. У знак признања за његов књижевни рад изабрала га је Матица Српска за члана Ењижевног Одељења, а хрватски педаго-