Ženski svet

Стр. 58.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 8.

Што целу земљу мраком покрише Та, вечна ноћ срамоте крије нас,

А по њој бесне клети злодуси

И даве све, што крсту притиче —

И оца мога ено заклаше ...

— Кад зверу неста већем робова,

На коцу муком да му праве сласт Ни владика га српски не спасе. Сулејман тлачи по Београду Отрпет' више ја вам не могу,

Већ ко ће са мном, гесло: освета!

Сви: % За мач! За народ света освета!

27. ПОЈАВА

Пређашњи и улази Стеван Добрњад.

Добрњац: У сретан час се, браћо, скупили! И мене ево с целом Моравом.

Милош: (пружи му руку —)

Мој Добрњче, мој мили Стеване Ти славу брата Петра настављаш!

(Љубици —) Сад ето нове војске, Љубице, Па немој рећи да је пуки страх Ал мудрост тако саветује нам, Да своје све одавде склонимо: Безбрижнији ћу много за вас бити И борити се онда као лав, | Кад послу могу да се предам сав. Приклони ми се зато намери У Никољски да одеш манастир Са децом нашом!

Ђубица:

Добро, ићи ћу,

У који хоћеш кутак Србије: Ал из ње жива никуд не одох. Из ње ко оде — мучно тај се враћа, А ја ту мислим кости оставити!

Милош: Е сад, јунаци, у бој наново!

28. ПОЈАВА Пређашњи и Јован Ковач угура топ. "Ковач:

Стој! Ни ковач није мачи кашаљ, гле!

И топа ево, нека буде ваш! А ја ћу главом бити тобџија.

Рајић;

Овамо, да га ја опкорачим

И браним благо наше најдраже! Док мене траје, неће Турцима

У руке пасти — нас изневерити.

__ Милош: Нек ти је слава, дични мајсторе —

„ПИ топ кад слити знаш за народ свој!

29. ПОЈАВА Пређашњи и улази Вујица Вулићевић. Бујица: И теби слава, мудри Милошу !

Кад машеш мачем још у десници, Потуцали се док смо светом ми.

Милош: Ах, Вујице, мој мили гласниче ! (Рукују се —) Ил преходница можда си нам ти

Из Русије свих наших војвода —

А сад нам свачиј потребан је мач. Вујица:

ја сам сам дошао — они чекају,

Да цар их с војском руском испрати,

Од Турака да Балкан очисте

И спреме цару руском Цариград.

Ал то ми дуго беше чекати —

За прва века још сам живет' рад И окушат' за народ ум и мач;

_ Јер дочекати, сумњам, да ће оно —

Да чекају ма сто још година.

Милош:

Господар Ђорђе, камо ли нам он2 Зар не мисли бар сад да прискочи, Кад најбоље би роду дошао 2

Вујица: Он не може, јер цар још није рад Да с турском силом опет зарати А Вожд је залог да ће бити мир. Ал што без њега учинимо ми, За ото није одговоран Рус; На то вам ево његов благослов: