Ženski svet

Бр. 7. И 8.

логе 30 К. Па ипак им износи имање крајем 1912. год К 12.78474.

Почасна чланица задруге је Т Мис Аделина Ирбијева, а часнице су друштва: Председница Христина Михајловић, потпредседница Ружа Јанковић, благајник Љубомир Угреновић, перовођа Мирко Јовановић; одборкиње: Даринка Грбић, Даринка Милић, Драгиња Баслаћ, Јованка Кунић, Мара Љубибратић, Марија Векић, Роса Богојевић, Софија Зељковић, Ревизиони одбор: Катица Пиштелић, Јово Гојић и Анка Дракулић.

Босански Петровац.

Добротворна Задруга Српкиња у Босанском Петровцу имала је своју дванаесту скупштину 2. фебруара 1912. г. под председништвом Коке Вучковић.

Из њиховог литографисаног извештаја видимо само, да та задруга има своју раденичку школу, коју она издржава и да јој је поред плаћања стана, огрева, послуге и других административних трошкова, претекло крајем 1912. г. К 8856 п. Осим тога има уложене готовине К 1500 и у инвентару К 650—.

У извештају се не спомиње ни колико има чланица, ни ко су часници, осим поменуте председнице и тајника Тринића.

Приједор.

Добротворна Задруга Српкиња Приједоркиња имала је своју редовну скупштину 12. фебруара о. г. под председништвом своје председнице (тоје Радетића. )

Задруга је издала за ту скупштину штампан извештај и из тога видимо, да та задруга лепо напредује. Она има 18 оснивача, 8 помагача и 47 редовних чланица. Она је основала раденичку школу и у њој има 16 ученица, које обучава учитељица Нада Прица. Школа је донела 102159 К прихода, а издато је на њене потре· бе К 168227, те је тако задруга додала 660 К 68 п.; али је ту намештај, материјал за ради готов рад, који износи вредност К 72050. Стање друштвено износило је крајем 1912. године К 6360718.

На челу друштва је председница Стоја ]. Радетића; потпредседница Милка Митриновић; тајник Зорка Борјановић, учитељица; благајкиња

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 167.

Цвијета Марјановић; ревизорке: Перса Боројевић, Љубица Ратковић и одборница: Јока Видовић.

Мостар.

Добротворна Задруга Српкиња у Мостару имала је своју овогодишњу редовну скупштину, у недељу 23. јуна о. г. На тој скупштини поднео је одбор својој скупштини овај извештај о раду и стању задруге за прошлу школску 1912—13 годину:

Славна Скупштино!

Двије су године, да смо на управи ове наше хумане установе. Било је то уоном критичном часу, кад је наша апатија Задругу довела до кризе и кад је ова била баш кулминирала, овај одбор примио је на себе тешку дужност, скопчану са великом материјалном и још већом моралном одговорношћу. Разумјевајући одговорност, која му је наметнута, одбор је на сваком кораку тражио и начина да постигне сва потребна срества, која ће нашу установу извести на прави пут, те је привести к циљу, коју је она себи поставила. Наравно, да ни у овому није био увијек добре среће, а то из старих и нама свима добро познатих узрока, који увијек имају исте посљедице,

У колико се тиче материјалног стања наше Задруге, ту морамо са искреном веселошћу констатовати, да смо опет прилично добро стали, јер се је наша имовина умножила, иако смо имали много већих издатака, него прошле године. Разумијемо сами тежак положај наших грађана, који с обзиром на број наших установа и на жртве, које они прама њима морају допринашати, ми смо ипак наишли на примерну предусретљивост увиђавнијих, те смо релативно боље прошли од осталих наших институција. — Увијек исти људи, који се налазе у скоро истијем приликама, нису у стању, а да право речемо ни у дужности, да сами сносе и поправљају наше, сваки дан то веће, потребе.

Они, ради којих је ова установа и основана, а то су сиромашнији, нису још показали ни мало воље, интересовања и љубави за њу, а то је исто што и одбацивати готов хлебац и одрицати се љубави према себи самима. Међу њима има много ултимитараца, шта више, среброљубаца, који хоће да одмах имају мате-