Ženski svet

Стр. 190.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр; 12и: 8:

5045), О (бе ође, 28 БЕЛЕШКЕ, ЊЕ срба се 67 5 У

ПРОСВЕТА.

МИТРОПОЛИЈА КАРЛОВАЧКА.

Сршетком минуле школске 1912—13. године престали су по решењу виших школских власти на овостраним српским вишим девојачким школама јавни испити иу место тога

заведене су јавне школске свечаности, на ко- |

јима по једна ученица из сваког школског предмета говори по једну одабрану лекцију, а песме, појање и гимнастику у групама обављају. То се ове године први пут у Новом Саду одржало и показало се као пробитачније. Деца немају оне треме, што се на испитима опажало, а публика је имала прилике и да посети ову свечаност у већем броју и да се увери, шта се све и како учи у тим школама

Добили смо извештаје за прошлу школску 194 то а 1 :

1. 0 српској православној учитељичкој школиу бомбору хоји је спремио управитељ и професор Милан Мандровић, из којег вадимо ове податке:

У школи је било уписано 104 ученице православне вере и 1 реформатске вере као редовне и 5 као приватне. Од тих је довршило годину с одликом: 3; с врло добрим успехом: 91; с добрим: 41; с довољним: 28; с недовољним: 15; а са слабим; 3. Владање је било примерно у 96 ученица, 2 5 похвални. Оспособљено је за учитељску службу од 14 ученица из |У разредг: 1 с одликом; 5 с врло добрим; 8 с добрим; 1 с довољним и 1 с недовољним.

2 0 српској вишој девојачкој школи у Новом Саду. Књига: 36. Саставио Мита Ђорђевић, управитељ. Уписано је било 166 редовних и 10 приватних ученица, свега: 176. Испитано свега: 165. По језику: 169 Српкиња; 5 Хрватица и 2 Рускиње По успеху: 18 одличних; 49 врло добрих, 63 добрих, 24 довољних и 10 недовољних. Од 176 уписаних ученица у овој школи, било је из места 41, а остале са стране. Крајем 1912. г. износио је фонд ове школе К 127.475'26. што је врло мало, да се тај завод одржи. Зато је и учињен покрет од Новосаткиња за прикупљање прилога за овај фонд.

8. 0 српскеј вишој девојачкој школи у бомбору. Извештај је приредио управитељ Јован Благојевић. Уписало се у тој школи 61 ред. ученица и 4 приватне свега: 65, а испитано 63 Међу овима је из места: 44, а остале су са стране. По успеху: 8 одличних; 21 врло добра, 24 добре, 8 довољних, 2 недовољне.

И ова школа има свој фонд, који је изно-

сио крајем 1912. г. К 159.31470. Наравно, да приход не досиже, да се подмирују потребе те школе; с тога служе од добре воље наставници тог завода уз годишљу Награду од К 1000, тек да се школа не затвори

4, 0 српској вел. гимиазији у Новом баду. У завод је било примљено прошле школске го“ дине 506 мушких и 8 женских ученика, свега: 514; а од њих је испитано 473, и добило из свију предмета врло добар успех њих 30; из свију предмета добар: 115; довољан: 934; из једног предмета недовољан: 41; из два предме“ та недовољан: 23. — Платило школарину: 402; ослобођено од школарине; 7!. — Од уписаних ученика је из Новог Сада: 118; остали су са стране. Међу примљеним ученицима је по вери и језику било: 486 Срба правосл. вере; 15 Хрвата, 6 Словака, 1 Рус и 15 Немаца

5. Разредница суботичке варошке срп. основне школе и срп вероисповедне школе на Келебији саставио Богдан Овирчевић, управитељ. У извештају има на првом месту леп чланак, »Знање је светлост — знање је моћ. У варошкој школи било је уписано у сва четир разреда: 88 мушке и 69 женске деце, свега: 152; а на Келебији: 16 мушких и 14 женских, свега 30. У варошкој школи било је уписано 2 буњевачке и 4 мађарске деце.

СРБИЈА.

Школа за сељачке домаћице. Друштво за чување народног здравља у Србији увидело је, да је за чување народног здравља у Србији у: видело је, да је за чување народног здравља од преке потребе, да се сељачке домаћице више просвете и боље упуте у својим домаћичким дужностима. Тога ради је друштво отпочело по разним крајевима Србије већ од 4—5 година овамо отварати с јесени школе за сељачке домаћице. Те су школе трајале 2—3 месеца, а уњима се учило читање и писање, хи гијена, кување и мешња хлеба; наравно, све је то ишло бесплатно за онај народ, који се обучавао. На науку су долазиле одраслије девојке и млађе жене, а обучавали су их учитељи, свештеници, лекари из предмета, а из практичног кућарства обичне интелигентније женскиње, које су веште домаћице. Предавача је било бесплатних и уз мали доплатак (хонорар). Сваке године је било по три и четир таке школе и сваки пут у другом месту. Тај се рад показао као врло добар и кад сепреклане образовао у Србији Женски Савез, прихватио је и он ту мисао и лане ступио у преговоре садруштвом за чување народног здравља, како би тај рад проширили и усавршили. Већ су та