Židov

politici S, C. J.« kad tvrdi, da su »naši 'kompetentni i vodeći -cij. krugovi'lakomisleno previdili činjenicu, .da se osim služ.benom ciljni zrnu u delegaciji ima dati jedno dostojno mesto i opoziciji ta cijonističkom .pokretu ovih zemalja. 'A koja je to opozicija u cij. pokretu, ako ne mi, koji se kupimo oko »Jevrejskog Života«? .Ni ako.me sumnja uto oponenstvo, ali to zaista .nije. argumenat sposoban da služim svito, koja mu je u tom citiranom članku namijenjena, jer ima i dragih opozicija, u.tom .cijonističkom pokretu u nas. A.ako, je sarajevska M.-C. O. imala da kaže štogod, k izborima delegata, trebala je do saopćiti ranije isto onako, kao što je kako crni je poznato M. C. O. u Beogradu,: koja je raspačala i obračun ala preko: SOCkšekalim, tražila, da se bira onakova 'delegacija, koja ,će podupirati politiku i smjer dr. Hajima VVeizmanna. Sarajevska ,M. C. O. nema u tom pogledu želja o .delegacijama nikakav drugačiji i prioialetniji položaj za razliku od beogradske, pa makar do sto puta denuncirala vodstvo Saveza pred svojim masama. Beogradska je M. ,C. O. za razliku od sarajevske, svoje želje saopćila »kompetentnom« mijesili za sastavljanje listina. Ne R. Q. niti Glavnoj izbornoj komisiji, nego nekolicini zagrebačkih cijonista, koji su vodili inicijativu oko sastava i predaje listine, kojoj će nosilac biti dr. David Alkalaj iiz Beograda, predsjednik Saveza Cijotfista i sarea se je bila privatnim jrputem za vimena potrudila da sazu*, ! :koja su to gospoda. Ovaj je Slučaj od svega toga čuvengga »sarajevskog spora« najaktuelniji. Sarajevski spor i mifceer.i i eksterni pokazuje po nekim ‘svojim pojavama veliku dojso jalovosti u pozitivnom smjeru. U negativnom ima iploflova. Oaii se ponajljepše vide u prenošenju spora i svadje izme4iu oko »Nanodne židovske Svijesti« »Jevrejskoga Života« u koj&ake notice i'i sarajevskoj mežiđovskoj štampi. A sve - v pj ne miriše suviše ispravnim moralom, ;4er makiavelizajn nije baš uvijek moralna-stvar. (VkS ka« posljednje noticu u »Jugoslavenskom Lista«, .Sarajevo, koji' je spremno odštampala i »Narodna Židovska Svijest«. Ta notica. zajedno sa komentarima u »Narod. Žiđ. Svijesti« i »Jevrejskom Životu« daje, đa se možda i neispravno naslućuje nešto vrlo ružno.) Grupa oko »Jevrejskog Života« provodi bez smutile ružnu taktičku borbu prema Savezu, ;l .značajna je u toj l*orbi misao, koja se čovjeku nadaje, da ljudi, koji ju borbu vode, ijl&esu skloni, da otvoreno priznaju i koju grešku veliku ili malenu što su je počinili. Veliki su ljudi vazda priznavali pogrešku, što bi je počinili, a u zakučastoj politi# vlada princip, da se sve ~ dobro i krivci- izvrne onamo, gdje najbolje služi aktualnoj tendenci i postavljenom cilju. Uvodničar »Jevrejskog Života« hoće unapređ da sugerira, pa kaže: »Bojimo se samo, da će po Savez sud celog javnog mnenja biti stroži, no što je taj rtjegov Sud po nas (jer je Savezni Odbor stavio čitav spor izmedju R. O. i M. C. O. u Sarajevu pred Savezni Sud). Savezni je Sud »njegov«, t. j. druker Radnoga Odbora, a pravo je na drugoj strani. Sugestija je možda isto takova ono, što je ranije rečeno o priznavanju

grješke, jer se tobože pretpostavlja krivica na stanovitoj strani. Ali ja ne sugeriram neobjektivnost jedne ustanove, na koju se a; priori nitko korektan ne smije da nabacuje blatom partaičnosti, nego hoću da podsjetim na jednu eventualnost pojava kod gospode, koja su počinila očigledne pogreške takta, jer su, blago rečeno, suviše subjektivna. MoMa 6e netko naći vrijednim ove retke, da se na njih osvrne. Ali bih htio da naglasim ovo: bilo bi nezgrapno, kad bi se tko spotaknut), o to, što pisac tih redaka nije autoritet za rješavanje tako delikatnih stvari, kao što je taj zlosretan sarajevski spor, nego jre i opet »neki« mladac iz posve običnih redova. Ali ako je neki veliki J sa točkom u prošlom broju »Jevrejskoga Života« tako rezolutno i zapovjedno doviknuo »Dosta je!« svega zadirkivan ja u grupu toga lista, onda bih se i ja usudio da kažem mirne savjesti i bez zlonamjemosti, da je vrijeme, da se jednom radikalno obračuna sa tim zakučastim i frazerskim metodama i nemoralnim taktiziranjem što vlada u »sarajevskom sponi« prema unu»tri i prema vani. A neka si oba zavadjena ii toliko borbena tabora u Sarajevu stave 3računa o :torae, je li .vrijedno i sa stajaliIšta imanentne kritike trošiti toliko riječi i tenergija u tborbu, koja ne odiše visokim etosom ni jcijonizma. niti ikojega drugog I Hjzitivnog jjevrejskog pokreta.

Joel Rosenberger.

Kerem Magen David OSLOBODJENJE, IZGRADNJA.

t ODBRANA. (Dve redtotvse upućujem velikim vodja,ma išon. pokreta. Lto sad je Cionizam gledao unapred. Hplucim, Kereai Kajemet, Keren Hajespd i vodje nalaze se na najboljem putu, da iz,izrade Palestinu. S velikim teškoćama 'osvajaju poziciju za pozicijom u zemlji i*aoa. Ia iznenadjujud uspesi probudili su; zavist i strah naših protivnika, te ta(am ptoćinju bivati opasni, S«šd htcba da posvetimo veću pažnju zaledjt. t Imamo protivnik«, koji raspoCažu velikom .snagom. Ne mislim na Arape, već na one, s -koji Arape upotrebljavaju iz versikih i poktićkih intere&a kao svoje orudjc. .Arapski problem/ je pitanje takta, strpljenja i vrcnjena, ort će se jedino u Palestini moći rešitt Same rezolucije u Galutu nemaju velike vređnoest?. JJ koliko se Kon,gree bude tame manje bafviLo, a toliko bolje. JDcugi protivnici su mnogo opasniji. U toliko budu veći naši uspesi u Palestini, u toliko će ,nas oni jače napasti, ja. urno Si xe potaje. Te će 1 -se borbe -odigratvatii ne samo u Palestini, već naročito i u Gaflutu, Stoga moramo, naganjajući se na sroja prava, da mpbUišemo narod, sav narod u Galutu naravno svojim oružjem, duševnim. I- \ • i, Cionističke organizacije jjoćctv' od mesnih društava dio Egzekutive bile su posljednjih godina u glavnom zauzete time, da sakupe sredstava za izgradnju. Za rasprostiranje i ukoren Rvanje Ck»n£zma u masama, kao i za kulturne zadatke Ktegdv« u*jfl gotovo preostaja-Io ni vremena ni sredstava, >

Najvišim dosadanjim napesima- mandatu, izgradnji, univerzitetu - nedosU je široka sigurna osnova. Ona se može pas'ići samo živom ku 1 turnom, propagandističkom i orgsnizatcrnom delatnošću u mesnim cion'stičk m društvima. Ćelija mora biti zdrava, da bd organizam ostao snažan i otporan Moramo imati uvek pred očima, da Narodnu Đoni minu mopaju politički braniti samo Jevreji u Galittu. Samo ujedinjeno jevrejsko javno mnjenje, samo ujedinjeno Jevrejstvo može biti dovoljno jako, da sc bori protiv neprijatelja s uspehom. Najlepše rezolucije ništa ne koriste, kad nedostaje materijalnih sredstava, da i se sprovedu. Dajte Egzekutivi, zemaljskim savezima i mesnim društvima potrebna sredstva pa će se oni i u buduće pokazati dorasli svojim zadacima. Saznao sam, da postoji namera da se jedan đco prihoda K, H. i K, K. L. odvoji za politički fond i organizacione poslove. To bi samo pojačalo zlo neprestanog skupljanja novca, ne postizavajući ekvivalenat u cionističkom vaspitanju naroda. Stoga predlažem drugi put, podaizećd od ideje, da Jcvrejin samo tada dobrovoljno daje novaca, ako mu se predstavi kao što treba upotreba istog. »Keren Kajemet ima parolu oslobodjenje zemlje. Keren Hajesod ima parolu izgradnju zemlje. Predloženi Keren Magen David ima parolu ođbranu zemlje. Pređog glasi: »14. Cionist, svetski Kongres u Beču 1925. god. osniva »Keren Magejm David«, Kongres odredjuje jedan mesec u godini, koji ima da služi intenzivnoj propagandi Cionizma i kuHtuflnom radlu istog čiji progiam postavlja Egzekutiva. Svi cionistički zemaljski i posebni savezi kao i cionistička mesna društva, cionist, članovi kuratorija K. H. i povjereništva K. K. L. imaju se posvetiti toga meseca iZvodjeaju programa Egzekutive. Toga meseca ima se prirediti sakupljanje novca u korist »Keren' Magen David«, od čijeg set prihoda u toku 15 dana ima predati 20%. političkom fondu Egzekutive, 30% zemaljskim i posebnim savezima, a ostallih 50%. pripadaju mesnim cion. društvima, da bi mogli propagandu i kulturni rad Cinizma nastaviti preko ćele godine. Toga meseca mora se prestati sa svim ostalim cion.. sakupljanjima«. Nekoliko reči o dobrim i hrdjavim stvarima Keren Magen Davida. Dobre strane: Jedinstvena i istovremena manifestacija don. solidarnosti u ćelom svetu. Sistematskom propagandom povećanje broja i kvaliteta Cionista. PosledSca toga porast u broju šefleelista. Nikakvi novi cinoVnici ni kuratorijum. Daje se mogućnosti i najmanjoj dopt opštini dla doprinese polit, fondu Egzekutive. Materijalno ojačanjc zemaljskih i posebnih saveza, kao i mesnih cionističkih organizadja. Istovremenom akdjom u opšltinama omogućeno je vođjama i skim govornicima, bez predhodnlh pri. prema u pojedinim opštinama, da drže predavanja u raznim zemljama. Taj se mesec može na to upotrebi«*:, da se ustanovi godišnji bilans cionističkog rada na svima poljima.

BROJ -32.

*2 1 D O V«

3