Život Dra Jovana Subotića 1

„Е мој сЈшко.“ рекне му на то проФесор, „треба ти впше да се дружпш са Бредером." Али Ада није знао ко је -тај Бредер, него помпслп. да је то какав добар ђак у гтгназпји. па одговорн са свпм безазлено: „Кад не знам. где је у квартиру! “ Сви прсну у смех, а п сам проФесор. После је Симпћ отпшао са гнмназпје, прошао којекако кроз Препарандпју у Сомбору, п учитељовао је дуго у неком селу у Срему. Имао је сиромах још једну подобну непрплику п кад је био у Препарандпјп. Отпде актуару српске школске депутацпје у Будпму,, Јовану Берпћу, да молп да му даду учптељску штадију. Овај је био велпкп враголан. Познавшп одмах по изгледу, да Симић шгјетпква. у којој се добро впно држи, запита га: „А знаш ли тп, шта треба учптељу ?“ „Та знам високо-благороднп госиодпне", одговори Спмпћ онакб, али се видело да не зна. „Е, а тп мп кажи, колпко има частп слова ?“ Учило се да части слова има осам: пме суштествително, прилагателно, числителио, мјестопмсније. глаго.т, иарјечпје, предлог, междометхгје. Симић дабоме иије знао, na се задубио у нешто. у чему није било ничега, а најмање мислп. „А колико пма бпрцузп у долљем крају карловачком, од пнјаце па до ђерма, с десне стране?“ Симићу сијне живот у оку; он се мало промпсли. иа одговори: „Осам!“ „Е вндиш. толико уираво има части слова. Да си само сваком бирцузу надеиуо по једио пме чаети слова, па бп запамтио док си жив." „Е високо-благородни господиие, бирцузи имају већ свакп свој цнмер!“ одговорн Спмић, еа свим уверен, да ће овај аргумеиат немплосрдног високоблагородног умирити;

102

Ђаковање