Život Dra Jovana Subotića 1

Ова конкорданција 13 ) пзмеђу броја части сдова и дољнокрајскпх бирцуза испада је сигурно са свим сдучајно; јер нити је Берић знао број оних, ни Симић број ових г а и Карловчани су отварали бирцузе са свим по другој основп него по граматици. Берић се одсмеје. Препарандп су били у оно време са свим ретки, и Симић добжје добру унитељску штацију. Приступаше свети Стс Фан, трећи дан Божића, а то је имен-дан митрополита Стратимировића, основатеља Гимназије и Богословије Карловачке и „Благодјејанпја“ за убоге уиенике. Ја се јавим управитељству да бих рад држати слово на српском језику у славу основатеља Гимназије и покровжтеља ученика. Дозволи ми се и без ревизије. Дворана је била дупком пуна. Слово моје постигне општу хвалу. Ко је срећнији од мене! Лед је био пробијен, труд је доносио признање. Сад се и други неки колеге нађу побуђени, те полете на својим Пега Зима за мном. И тако се тај наш разред обележи у аналима гимназпје црвеним словима, као један бд најбољих гимназије, ако можда не баш најбољи од како је исте. Имао сам до скоро те све три енохалне орације, које су, да како, много изгубиле пред списатељем старијжм и развијенијим; али су увек показивале јаено крила млађанога духа, који гледаше на врх Пинда и Олимпа, алш се нодизаше само понешто изнад обичности свога дана. У шестом гимназијалиом разреду, предавала се наука о латинском стихотворству, од чега се тај разред и звао poesis, док се пети разред зваше обично реторика, од куда је био петошколац ретор, а шестошколац поета називан.

13 ) лат. елагање.

103

Ђаковаве