Život Dra Jovana Subotića 1

Би.lo је ту у жзгледу иечеиих младих јагањаца и колача, а поред тога и вина; за добро пак вино постараће се већ п они самп. Више њих од iipo«i>eсора имадоше по велпке ппвнпце, а у њпма подоста впна, п то најбољега. Ту се сад имала спремпти п која песмица. Ко ће да ју наппшеУ Ко другп него гимназпјадни заводскп поета, а то сам ја. Напишем једну, уз коју ћемо марширати на Стражилово, а другу, уз коју ће се питп тамо. Она прва гласила је овако: Засјало је мајско лице Дслим овим лугом, Вид’те како поју итице Свака е’ својим другом. Ево маја, ево маја С увенчаном главом, С њии весеље пде раја Са радоети правом. За њим бокал вуче ииво И чутура вино, Де повуци, брате, живо, Ви’пl како је дивно. Карловачки то је деда Од турскога рата, Ал’ у руке тај се не да Много млађег брата. Добро кваси грда.сува, Распаљује мисли . . . Охо, ја се већ задува’, А ви сви се стисли. Де узмидер сваки чашу, Бокалину ја hy: Да господу живи нашу Бог и другу браћу!

„Књпге Мат. Срп.» 1.

113

Ђаковање