Život Dra Jovana Subotića 1

Штета, што умрлп немају органа за тај дпвнп пзг.тед: не би их нп труба страшног суда од те мале груде земл.е одвукла. Ко зна? Можда они и устају сваке красне, месечпном осветљене, ведре ноћп пз својпх мрачних гробова! Та ако само и најмању пскру осећања имају у хладним својим грудима, морају устати да се нагдеде тога стана милпне и дражестп ! Тп дивнп предели, тај вилински чар тих долова, впнограда. и воћњацп нпсу једаред исиунилп мрје грудп чуством слатким и небеским тако, да су мп се хтеле распрснути. Многа је слика са златнога месеца слетела такове ноћи у врт младе Фантазпје; многа песна родпла ее у духу млада песппка у тпм винограднма и другим перивојима, ако се за кратак час и разујала навеки. Нпгде не цврче тако слатко мали калуђерп ноћног бденпја у природи, црнн зрпкавци, као ту у Карловцих. А певач мајске ноћп, наш славујак, врснп и срећнпји такмац ХаФнсовог 29 ) бидбила у Азији, американског г.тумца птпце, п аустралског пое, чпнп ми се, да ту има свој Олимп и Иинд, те да не пева људском уху п срцу, него боговском грчких Пијерида 30 ) и самога Феба Аподона! Ту се и мом варвиту 31 ) пзвиле многе песнпце, ситне н сдабе, алп као прва деца оцу најмилија. Ту сам иаписао „Растанак“, „Живот пољскп“ п „Блажеии жпвот“, које су песмице год. 1834. угледале белп свет, који се РСњижевност зове. Ове песме са многом својом другом из онога доба нису печатане у скупп мојих дела. Знам да ћу и теби п многом другом младом песничком срдцу угодити, ако бар једну овде наштампам.

29 ) славан перзијски песник; арап.-перз. билбил (у народним песмама нашим: булбул, бумбул), славуј. 30 ) видн напред стр. 105. иапом. 18. 31 ) грч. варвитоп, свирала грчка са жицама, као лира.

117

Ђаковање