Život Dra Jovana Subotića 1

нпкад нпје већма дпгнуо гласом пли га спустпо. Као бујна река текао му је говор непрекидно, пун и раван кроз цео сат. Ово је била реткост на сваки начин, али се сваки мозак морао до крајности уморпти, којп му је сваку рен једном пажњом пратпо. Он је био у оно време једна од најсјајнијнх звезда на небу мађарске словесностп. ЈГака му земљица била! Спомен му се у његову народу славио до у позно потомство ! У Сегедпну био је про<х>есор liistoriarum Јов. Рајзпнгер, који није тако велику славу имао као Хорват, али је своју струку знао, и добро предавао. И њему сам написао немачке стихове, те сам тпм посведочио онај скок, који сам био једну годину прпје, песмом проФесору Хорвату нанисаном, 'Јтпнпо био. Одржао сам се дакле као мајстор у очима професора и саученика. У Сегедину је бпо српским парохом Павле Стаматовпћ, који је много година календар „Гlчела“ пздавао, XI у њему разне своје списе приопћавао. 10 ) Стаматовић је бпо после прота у Карловцих u у Новом Саду, где је и преминуо. Име му је било у нахием народу врло познато, а особито су му млади ученици бпли наклон.ени. Пун жарког родољубља, омален али иодебео, могао је но чптаве дане и ноћи у друштву поред стола седетп и о стварима говорпти, које су смерале на добро нашег народа. Чудан је начин имао Филологисати. Тако је реч „Сегедин“ доводио на словенско Соједин овако. Оно г у другом слогу, што стоји из-

1б ) „Сербска Пчела или воббш Цвћтникт, за год. 1830.,“ тако се зваше прва свеска овога Стаматовићева зборника са календаром. Последња, дванаеста, је изашла 1841.

133

Сегедин