Život Dra Jovana Subotića 1

прокевешимо l8 ), ударпмо и ми у мамузе. Мени те поклони Млгаден, и даде ми их на чизме и нриковатп. Али кад прво блато дође, однесе моје мамузе. Ко ke врагу те чизме и мамузе да чисти? Ја сам не ћу, а послужитеља немам: те тако падну моје мамузе посже кратког живовања на жртву сегединском бжату п мрјем гожом господству. Друге године донесе ветар црвене капе, те ове падну на гжаве свих сегединских ФижозоФа. Дођем с црвеном капом и кући у Добринце. Мој добри отац насмеје се, кад ме у њој видп, и заппта ме мажо уштипљиво: „Па шта си тп сад у тој црвеној капи: је си жи спахијски пандур ижп фрајмун ?“ 19 ) Шта наопако? Зар моја капа казује пандура ижи Фрајмуна? Скпнем је, да је побоље погжедам, и никад више не седе она на моју гжаву. Ажи што бејаше жеп хлебац у Сегедину, па чудесне кобасице, то не ћу никад заборавити. Хлебац бео, па нарастао до облака, а пупушка 20 ) му се чисто смеје. Не можеш га се доста најести. А кобасице нодеб.ље па дугачке, рекао би, су нриправљене, да се њпма вуку житарице на Тиси! Но биле су и добре. Нигде их више такових нисам видео. Него нас друге године мало не уби ватра. Сваку драгу ноћ око по ноћи букне то ту, то тамо. Звоиа ударе на ватру. Свет скочи из постеље, те трчи па гаси. Нема снавања до пред зору. И то је трајало вшпе недеља дана.

1S ) од мађ. kevelyedik(?) ; охолити се, поносити се. 19 ) нем. Freimann, џелат. 20 ) од мађ. piipos, грбав, начнњена је реч „пупугака а , гука на хлебу.

135

Сегедин