Život Dra Jovana Subotića 1

Тај одлични наслов бејах ја сам заслужио, док су млади грофови и баронп своје наслове без икакве своје муке од оцева илп и старијпх још предака крштењем на презент 10 ) добпли. ПроФесор отворп уста, и шта изговори? Ga свим просто: „Domimis Joamies Subbotics.“ Дезплузија 11 ) велика! Зашто да он, оам доктор, не ће да уважи онај наслов, којп ме је с њим у један ред стављао? Зар тај наслов не заслужује уважења? Зар је то тако незнатна ствар, да не заслуживаше ни да се напомене ? После сам докучио, зашто је веле-цењенп стари доктор учинио. ЕБему спгурно није ни познато било, да сам ја доктор ФИлозоФнје. Ја сам моју докторску диплому лепо савио и у мој сандук оставио; а новине нису у оно време такове догађаје пред опћинство износиле, као после тога п данас што чнне. Ја пак био сам онда псто такав, какав сам сада и какав ћу се и нодерати. Највећа ми је тежња што учинити више и боље, него многи другп, али највећма ме је мрзило то на велико звоно обесити и по свету трубити. Но сад наступи чин, и ту сам бчо опет ја онај који сам. Почнем ја одговарати. Видпм, да уважавање код мога старога доктора према свом слушатељу све више и више расте. Ја говорим, а он само маше одобравајући главом. Прође по сата, прође три четврти; већ сва школа види, да је то што надобично; Удари и сат, и звоно огласи, а ја још говорпм. Дакле пун сат поклонио је ироФесор мени. „ Praestautissime l2 ) dixit!“ повиче ои и ја седнем, а сва школа погледима својима изјави ми свој „ћоmagium“. 13 )

10 ) Франц. present, дар, поклои. n ) лат. desillusio, разочарање. 13 ) лат., иајизврсније, не може бити боље. 13 ) лат. покорност, поштовање.

143

Пешта