Život Dra Jovana Subotića 1

Бпло је ноћу измефу 29. п 30. јануарпја 1817. год. Снег је на земљп лежао. Зрак је студпо подобро. п сјајне звезде на ведром небу трепетале су као златне шљочпде напрема зрацима сунца. У Добрпнцпх има свечара о света Трц Јерарха, које православна црква трпдесетога јануарпја сваке године славп; а свечари почпњу своју славу с вечером уочп крсна имена. И те ноћи частпо је један добриначкп честпт домаћпи своје званице. У таковим прпликама не сме бптп без попе. Нптп се сме ко јелом заложитп, док попа јествпје не благослови, нптп чашпца с впном к уснама прпнети. док поиа здравицу не наздравп. И у кући нашег неименованог домаћина, имућег п угледног сељака, седео је за вечером попа у прочељу. Кућа је бпла задружна, чељади пуно као у кошнпцп пчелпца, а имања доста као у пуној кошнпцп меда. Таква кућа има званпца на свим странама; од таковпх свечара не ће нпједна званпца пзостатп. Велика је пошта п оном који зове, п оном којп пде у госте, ua ко се зовне, ие пзостаје за Бога. Сто је дакле бпо дугачак, на „покој“ намештен; а око њега нпје ни једно место било празно. Попа је седео, како рекосмо, у прочељу, па је своју околину угодиим разговором забављао тако, да' су нпжи крајевп соФре бплп потпуно своји. Јело се и пило се п иа горњем крају п на дољњем : било их је већ и који су у накрст гледали; а бпло пх је и који су језиком подобро заилетали. Нашао се п такови брат, који је седео као укочеи, само очима у глави кретао, као да су му од стакла, па је само час иа десну страну отпљуцнуо, час на леву. Нити се могао макнути с места, иит’ ироговорити речи за сав живот. Сад устаие поиа u узме чашу. Као иа комаиду устаие сва његова околина: а они дољњокрајци остаиу, дабогме, и сада о свом рачуиу.

4

Ноћ Три Јерарха 1817.