Život Dra Jovana Subotića 1

и набавхх тим знатнију помоћ за три српске цркве на тој ади. Тоша ИавловиК био је у оне дане центрум, ако кога се скоро сав народнп наш жпвот окретао. 28 ) Свршивши ригорозне пспнте из права и добпвши докторску диплому одем митрополиту Станковпћу, који мп је лепо пријатељевао, да уговорим, како ћу да пођем у богословију и станем у калуђере. Мене није нпшта у калуђере вукло до мпсли, да се тамо може за народ много учинитп. Кад дођем митрополиту, рекне ми, да ће ме радо у калуђере примити, да ће ми допустити, да се о Феријама после прве године приправхш из наука друге године, па да ће ме почетком школсхсог течаја испитатп, и у трећи разред пустпти. А овај могу те године свршити, кад узмогу п испит положити кад се пријавим. Онда ће сазвати Синод, те ће ме Спнод пз свих богословских наука псиитати, и доктором богословхгје пзјавити. Видим, да је ои о тој ствари мислио и да је и свој план скројио. Пошто, како рекох, нисам правога позива за калуђерство осећао, запитам га, шта мп он саветује. Он ми на то као прави пријатељ рекне ово; „Ја сам душом и срцем калуђер; да се хта иово на ту точку живота вратим, кад ми ваља струку жпвота бирати, па да би позитивно знао, да не ћу бити митроиолитом, ја бих и опет стао у калуђере. Али баш зато не моху теби нихита саветоватп. Осећаш ли позив за тај живот, ступи на тај иут, ако ли иак тог скога. 1838.“ На другом листу; „Благородном’ и внсокоученом’ господину oеодору Павловичв, заклетом’ обои унгарски права табуларном’ адвокату итд. и. п. Аукторт." Мала 8° стр. 75. 2S ) Суботић је у Летопису књ. 114. (за 1872.) етр. 202—213. штампао говор, којије говорио у свечаној седиици Матице Српске на ев. Саву 1871.: „Тодор Павловић и његов положај у животу натега народа. 11

151

Пешта