Život Dra Jovana Subotića 1

ОТАЦ ВАСИЛИЈЕ

У Бадену, 15./7. 188Т. Драги Јосипе! ГовореКи о милпма у Добринцих долази ред на твога ода, мога брата Василија. Има веК дванаест година, како се упокојио. На земунском горњоварошком гробљу нашао је вечно пристаншите. Али у срцу мом и нред оком мога духа живн и дан данас у пуној једрини н свежости. То је био одличан свештеник српскп. Нпје својом вољом отишо у попове, у тај га је чин управо одвела воља оца и матере. По нарави својој био је створен за војника. То се сасвим чисто видело, кадје касније иостао војиичким свештеником. Али, кад је веК једаред навукао свештеничку маитију, био је пои, ком је једва било равна. Знања је имао толико колико је ретко ко од његових другова; али је характером све надилазио. Није било тога свеца међу живима, коме се он клањао! Закон и дужност биле су једине силе, којима се угпбао. Ко га пије сасвим иознавао том се чинио иреким и неслатким; али кога је једаред својим признао, према том био је само срце и чуство. За тпм је игаао