Život Dra Jovana Subotića 1

као најмпрније јагље н примао је од њега све, као оно што се чешће впђа, да лав све допушта малом керчету, кад га обљубн. Десет годпна била је разлпка између нас двојиде. Он ме је одржао п одљуљао. У мени је, тако рећи, живео. Ја сам код љега управо познао немачку поезију. Он је пмао Пелидову ручну књпгу немачке лепе литературе. И тако морам казати да ми је он отворио врата храму песне, у ком сам кроз цео живот народу српском служпо. И он је у оно време песнословио. Написао је впше стварп, иначе врло добре. Али ипак нпје био човек пера него жпвота. Кад је био учитељ у Руми, имао је стан код тако зване старе цркве. Порта бејаше велика, коју коспше, те је изгледала као красна лпвада. Ту и тамо биле су гомпле дрва, понајвише багрена. А са стране улица, бејаше ограђена великим орасима. Кад је била чиста месечпна, пздавала је велика бела црква, зелена цветна ливада, пространи изглед, дрва и т. д. као какав вилински стан. Ту код црквених врата седели смо нас двојица до неког доба ноћи на летњој месечини и водили смо разговоре о оном, што смо дању у Пелицу чптали. Вечери доиста. да се не дају заборавити. Ту смо добпли „Летописе I ', у којима су биле штампане и његове прве песме и моје. То је било 1834. годпне. 1 ) Ко није ништа штампао, тај не зна, каква је милина, кад човек првн пут видп своје духовно чедо живо.

Ј ) У „Летопису“ -Матиде Српске- књ. 37., за год. 1834. штампана су Василијева прва „Оришална сочинегал“ (песме). У истој књиои су дра Јовапа прве песме „Блаженни животтЛ, „Животђ полвскШ“, „Вастанакт/'. Василијсјепре тога штампао 1831. год. у 25. књ. „Летописа 11 своја два превода из Тибула и Овида.

39

Отац Василије