Život Dra Jovana Subotića 1

Четири пута био је од конзисторије за проту предлаган, четпр пута нашла је самовоља митрополита разлога из других политично-пер сопалних узрока п одношаја побуђена, да другога постави протом. Ове самовоље пмале су за наследство, да је 1865. евим дпјецезанима одузета власт даваша парохија и протопоппјата. Ова уредба ступила је тек у августу 1868. у живот, а поп Васа остави у новембру 1869. године, спт свега, овај свет, који му је у младостп сјао дпвшш створовимамладачке маште, идеалне правде и сликама узвишенпјега духом срца. Лака му земљица! Братов.љева рука означила му мермершш крстом место, у ком борави вечнп санак. Отиди тамо, кад год ти се прилика даде; његове су речи удариле темељ том, што си и што битп можеш, и отворен ти је изглед на највиша места, која држава својим грађанима даје. Учи ii ради, буди образ месту, на коме кад будеш, па пловп смело кроз живот. Audaces fortuna juvat. 3 ) Ал’ нека ти буде спомен оца оно исто што мени брата свет ! 4 )

8 ) Смелима cpeha помаже. 4 ) Суботић је написао год. 1853. у „Цв4тнику србске словеснОсти“ 11. књ. ову биограФију својега брата: „Василије Суботић родио се у Добринцих у Срему 1. јан. 1807. Свршивши гимназију и богословију у Карловдих г. 1828. упитељевао је у Панчеву, Мнтровици и Руми и поотане год. 1837. свештеником Исте год. постане ц. к. војеним дугаепопечитсљем код полка надвојводе Леополда, и ту је служио до 1848.; ове год. добије парохију стејановачку, а 1849. земунску. Писао је много пјесана, којесу по иовремен. списанијама штампане. Год. 1840. изда „ПрегледТ) битке косовополвске и гоначког’ Д']зла Обилићева", а г. 1853. „Образе живота или совћтн брижливогт. отда невештои дћци" у пјеенама".

Отац Василнје