Život Dra Jovana Subotića 1

она мора мене служити, па да ја њој могу заповедати што хоћу, а она да мора све слушатп, као да сам Бог заповеда. Па да она остане код матере, док сам ја у школи у Руми, иди где било, а ја, кад дођем кући, да нађем друга и слушкињу! Хеј, Бого, како бп то било лепо! Брат се сиромах отппра и коље пасји .зуби, аја мислим, ала је луд; мени само једаред да кажу, хајде, Јоване, жени се, ја бих скочио из кревета, па одмах хајд’ у цркву на венчање. Но он најпосле сиромах капитулира. а мене баш да у шали понудише. Спромах брат Василије, одбијао од себе женидбу, баш канда је видео шта га у њој чека. Добио бејаше лепу, младу и добру девојку, али се набрзо разболи и добпје водену болест, те ју је ова више година мучила, а тако п њему млади живот тровала, докније њу под зем.ву довела, а њега за цео век без жоне оставпла. Из тога доба се еећа још једне „жеетоке авантире 1 *. 1 ) „Бжло је лето. Отац ми је жлхао жестоке грознице; сирота мати седела је по читав дан код његова кревета дворећи га II надгледајући. Вечери су биле дивне, па да се мало разбере, села би пред кућу на клупу, а комшинице би дошле те би на месечини ио неко време с њом поседеле“. „Вечеје, ваљало ми легати; отац у грозници, требалоје да ко буде код њега. Ко ће други него ја. Није ми било најповољније, јер ко ће да гледа на усне оних, који се на кдухш разговарају, а било је разговора, да га баш бејашевредно слушати. Али отац не може остати сам: дакле ћут’! па слушај“. Једно вече, тек што беше легао, отац заиште од њега велики кујнски нож, да га закоље. Мали Суботић се од једном створи на улицн код матере. Кад мати уђе, види шта је: отац је оне речи рекао у бунилу. Па још један доживљај. Позове га једном Ката, (која се епомиње при крају прве главе овога живота) у шљиве u јабуке. Он оде с друговима. До њене куће је била једна пуста и остављена са дивним воћем. Катииа свекрва их упути у то туђе воће. Они се попегае. Таман набраше пуне капе, кад

Ј ) Франц. aventnre, изненадан, чудан догађај.

4 б

Из малог детињства