Život Dra Jovana Subotića 1

бране материне био вшпе пута и увек се еретно вратио. Једном је сам самцит ишао уз лестве које воде к звонима. нога му оклизне и он паде као у неки бунар. Алп се дочепа за једну греду и сретно се уепуже горе. Да се нпје био дочекао на греду, пао би био доле у грање и трње, које су вране навукле правећи гнезда. Тамо би могао и пронасти, јер ко би се сетио да га на торњу тражи? Но да пређемо на што пријатније. Био сан од прплике твога доба, кад је мој брат, твој стрид, имао у свештенпке поћи. памује ваљало женити се. Ја сам био сувише мали, дакле нисам спадао у обитељско веБе. Ту су имали право седетп п гласовати само отац, мати и он. То је већање бпвало обдчно у вече. Свећа се заиали у великој соби, која је на улицу гледала, мене оправљаше у другу собу, која пзглед пмађаше у авлију, а ме|у те две собе бпла је кујна. Не смедоше ме оставити самог у соби у мраку. јер сам се плашио, а ја сам п вшпе издавао да се плашим, што сам желео чути, о чему опп дпване. Мпслећи, да сам доста далеко од њих, п да не ћу барем баш сваку чути, пристану на то. да остану отворена врата од обадве собе. Уши сам морао имати врло добре, јер сам чуо све, што су говорили. Брат мој нитп је пмао вољу женити се, нит' пћи у попове; а отац и мати желели су најтоплпје баш то, гато њему бејаше мрско и неугодно. Бранио се сиромах дуго и жестоко. Што не имађаше во.ље на поповање, то нисам разбирао, али сам разумео не бих ни ја пшао у то друштво. Али што не шћаше да се жени, то је моју памет прелазпло. Да се жени! да добије леиу мдаду женицу! Па ова да га слуша! да му годи! Сад представпм ја себи, како би мени бпло, дм имам малу жеиу као ја, пада се заједпо сиграмо, да

Из малог детињства