Život Dra Jovana Subotića 1

око пзноси, али у толпко погибељнпја. као што ће се одмах показати. Док је упптељ зајутраковао, дотле су ћаци наравно у школп впловали. Напоље нпсу смели пзпћп. да их свет не видп и учитељу не каже, алп у собп самој било је несташлука од сваке врсте. Ко је поред школе прошао, морао јечутп у љој необшшо клопотање, нпје чудо, што се један и други нашао, да кроз ону и онако проваљену мазгалу у школу завирп. Да то нпје било по вољп ђацИма, који су у школи скакали, са свпм је наравно; учпнп се веће, како да се том досадном завпркпвању доскочп. Баш у тај час донесе случај некога на прозор те пришпиљи око мазгалп. Поппн Јова баш је у исти пар скакао дужпном школе с једне ноге на другу. Окрене се на крају школе на петп, погледп к прозору, п види да иеко тамо у школу жмирп. Ко је то, што себи ту слободу узима, то се није могло видетп, јер је хартија само сенку показивала. А мргло се са свим разумно претпоставити, да то само којп од непозваних Добрпнчана може битп. Да се тај иепозвани дензор са тога издајнпчког места отера, то је била општа жеља школе, п наравни задатак пошшог Јове, који јебашу истп хпп l7 ) равно као пзвршитељ целе дружине на згодној позицијп стајао. Као тане пз пушке полетп овај јунак часом к прозору, наперившп још пздаље прст у рупу на прозору. Као пушчано тане у центрум, тако погодп прст Јовин у мазгалу, п у око које је кроз мазгалу вирило. Глава, у којој је издајнпчко око седело, стукне иатраг, мазгала остане иезаузета, пошшЈова провпрп на њу са своје страие, и види шта види? Видп ужасну прилику ! Оно око, које је кроз прозор впрпло, које је он на свој прст скоро натакао, било је око учитељ-Илије. Сав пребледи, пошуњи се, п от-

17 ) тренутак, час.

56

Два учитеља