Život Dra Jovana Subotića 1, S. 79

Отвори, што ме шгташ? добије за одговор. Ајш Наста се ггритајп. Ноге под њом изумрле, грло јој се стегне, да није могла ни речп проговорити. Споља се сад заиује: Отвори, тањиру, али су тањири били извраl.enn. па се ни један не маче с места. Отвори, ступо ! 10 ) Ж ступа је била изврнута, те је остала на свом месту. Сад започне оно споља ређати све стварп редом, но и ове се не макнуше с места. Но бејаше за великим лонцем на полици други, мали, кога Наста иије ип на ум узела. Сад повиче споља: Отвори, лончићу! Нончић скочи са гголице као да је оживео, па ггође управо кујинским вратима. Насту мало кап не удари. Но ипак- се освести, скочи и зграби лончић, те и њега преврне. Сад се чује споља: Захвали оној, која те научи, а тебе би Уторак у том котлу до зоре већ обарио. Наста сирота погаси ватру, оставп корито, па брже боље у постељу. Ж онда је било све мирно.“ „Хвалгш те, Боже!“ повиче комшиница и стане се крстити. „Добро те ми казасте. А ја би доиста у уторак прала, па како нисам ништа о том знала, то би ме нагпли обарену, кад би у зору дошли, да видите, шта ради вагпа комшиница.“ Ја се под поњавом згурим, па се преко главе ггокријем, сваки час очекујући, да Уторак на врата шкљоцне и лончић позове да му отвори. Нема те трагедије Шексшгрове, која ће такав ужас у слушатеља и гледатеље бацити, као ова гтроста гатка што ужасава слушатеље, кад се у поноћи казује, а гдеко и полубудан слуша.

10 ) ступа, аван (од дрвета.).

67

Добриначки живот