Život Dra Jovana Subotića 2

су опет онако писали, како су онде наупили. Па ће тако сигурно још неко време протећи, док списатељи свију наречија еасвим једним књижевним језиком писати буду, а међутим ће Хорвати на хорватско наречије заносити, Словенци пак словенским писати. Ово друкчије битп не може; кад се већ књижевнп језик осили, онда ће то само од себе ирестати. Разум и добри основи могу у садашње време слогу ускорити, но силом се не да ни ту ништа учинити. Добро би било, л нужно би било, да се списатељи једнодушно сложе, и оног се наречија тврдо држе, које је за књижевни језик одабрано: али код свију то нати је могуће, нити ће бити. Многи неће хтети из тог узрока, што му је тешко материнско наречије еасвим оставити; многн због тога, што је код нас мода писати, а језик, којим ваља писати, не научити; а гдекоји и због тога, што му је више стало затим, да што напише и печата, него да онако напише, како би ваљало. Многи ће пак и при најбољој вољи пасти у наречије своје, јер не бива ретко, да свој глас за општи глас држимо, а и навика: licet eam fnrca expellas, tamen nsque redibit. §. 9. Цровинцијализми. Где ce књижевни језик већ утврдио, онде постоји разлика између речи књижевног језика и провинцијализма. Свака сиреч реч, која уједном или другом наречију живи, а у књижевни језик примљена није, зове.се ировинцијалгшмом. Овакве речи у еталном већ књижевном језику употребљавати само је каткад дозвољено. Код нас место ових провинцијализма заступају речи другог наречија, којена место речи српске употребити не би саветно било. Но имамо јошт један род провинцијализма. Неки сиреч предмети баш и у самом српском наречију у различним покрајинама различна имена имају, како ћемо с овима? У овом случају најбоље ће бити овако пресудити. Је ли реч које покрајине у књигама већ позната, онда другу реч, која исти предмет у другој покрајини означује, као провинцијализм ематрати ваља; ако пак ни једна још примљена није, онда је сваке право једнако, отворити им ваља врата, пак нека кушаЈу срећу, која ће се одржати. У провинцијализме пак не треба мећати оне речи, које у једном крају живе, а у другима их нема, какве су н. пр. многе речи морнарске, које ћемо бадава тражити, где мора ни морнара нема. Такве речи не само да не треба искључавати као провинцијализме, него их треба својски пригрљавати, и у случају потребе свахда најпре за њима погледати, пак ако њих не буде, онда тек на то мислити, да се нова кује или страна узме.

Кљпге Мат. Срп. 5.

177

0 Суботићевој „Српској Граматицж ; ‘