Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

а

женскиња без разлике стања и младости, Турци бирали су најбоље и најлепше Србкиње, које су им се допале, па су с њима под ладницима, ладовитим грмовима и лиснатим шумарцима лежали, виљали се, грли ли и јавно на срамоту пред очевима, браћом и мужевима, са несрећним Србкињама блуд у сред белог дана проводили. — Овака грозна тиранија Турска по свој јадној Србији царовала је. Од свију тирана који су у унутрашњости Србије жи-

вели, највећи тиран био је Београдског Дахије КучукАлије брат, злогласни Сали- Ага, кога су због. његове тиранске насилности прозвали Рудничким „Биком“. Он је седио у вароши Руднику и имао је свој конак; пред конаком имао је озидан Чардак, испод кога је била чесма, из које је шибала ладна вода. Он је наређивао, те су му сваке недеље долазиле у Град младе и девојке, те су коло играле пред његовим Чардаком, на ком је он седио, теверечио и блудничина на наргиле и чибук пушио, каву срко, и за себе бирао лепшу и лепшу Србкињу, те ју је поштења лишавао. Он је наређивао те су му несрећне девојке и невесте у колу колале, и певале гнусне песме за Србско уво, од који песама почетак једне оваки је био:

„Куп се, бер се, коло игра

Да дочека Сали-Агу,

Сали-Агу, дику нашу !

Сад долази Сали-Ага, Сали-Ага, дика наша,

Проговора Сали-Ага: „»„Сад ми душа барјам има, Кад ми млада коло води.““

А осим ове Сали-Аги-Бику певане песме, било јеи други више гнусни песама, а и на другим местима Србије, гди су се младе и девојке под морање скупљале, и насилницима колајући певале. Од који једне још почетак овде стављамо, која је певана у Гургусовачком — Књажевачком — округу на Тимоку:

ет ии