Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ПО

војску, па их сиротињским грабежом одену у свилу и кадифу, у сребро и злато, и снабду их са добрим коњима и Арапским хатовима, само да их верно служе, и да их од раје, и од свакога, па и од Султанове војске бране.

(Од ти гладни голи скитница Дахије многе испостављају по народу за Субаше — Судије — и друге њихове чиновнике и војводе, који су над народом господарили, судили му и пресуђивали, и у њиховим је рукама био живот и смрт Србина. Они су се по селима појединце аиу чопорима скитали, и од народа, осим дација и намета, отимали су и грабили све оно, "пто је за отимање вредност какову имало, гулили су народ! У селу у које су дошли, народ их је морао на рани безплатно издржавати. У сељакову кућу у коју су дошли, морао их је домаћин по неколико дана, ако је Турчину воља била, гостити и све му оно давати за гозбу што је најбоље у кући имао, да га угости; па кад је тако једног сељака оглодо, и појео му све што је имао, прешао је у другу кућу, па и даље тако. — Србске жене и девојк> морале су Турке дворити и у свему им угађати, а и своје поштење на жртву им приносити, само да би њихов, њихови отаца, браће и мужева живот поштеђен био; а није штеђена ни вера, ни Србске Богомоље, Цркве и Манастири, све је то бешчашћу и поруги изложено било.

Турске војводе, Муселими, и Субаше са њиховим Кабадахијама — момцима — највећма су над народом тиранисали и беснили. Нама се јежи тело, и крв ври у жилама, кад ово напред тиранство Гурско описати за нужно држимо. Они су често а највише у летње дане, а нарочито у време бербе винограда, највише у села на теверич излазили; гди су им сељаци морали ладнике од шуме правити; јело и пиће им за гозбу бесплатно доносити, гди су сеу једном селу по неколико дана гостили, па су у друго село прелазили. Код њи морало је и сво најлепше и најприкладније женскиње, младе, и девојке Србске из села долазити, и при свирању гајди и друге музике у колу играти и певати, и Турски живот тиме наслађавати. — Од тих