Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

и шта више, што има извесне споменике свуда по својој отаџбини, а то су расејани свети храмови, манастири и толике друге грађевине, подигнуте негда од његових Краљева, Царева и деспота, осим њих има толике друге писмене и уметничке спомене, који неоспорно сведоче о славној његовој прошлости. Ови сви, у свези са православном вером хришћанском, одржали су у Српству свест, одушевлење и народни понос, те је до данас срећно сачувало толику снагу ка обновлењу свога живота, и то кроз столетње буре и невоље. Сада би ваљало да Срби помоћу науке већма напредују у јасно посведоченом и сасвим извесном знању своје историје, а зато су већ много учинили славни и достојни српски књижевници: Раић, Давадовић и други. Но остало је и потомцима још много посла, који се има свршити, да би се многе тавне и неизвесне стране и празнине старе српске повеснице разјасниле и попуниле, и да би се ова до неке целости могла заокруглити и довршити. А нарочито новије српске историје Кара-Борђевог и Милошевог доба, о ком су многи писали али врло мало истине написали, осим једини славе пуни Срба Павла Јовановића, Милоша Светића и Симе Милутиновића Сарајлије, који су истинску истину новијег доба у историјама својим, ако и у кратко и неподпуно, свету престављали, а други сви, с правом се рећи може, да су били у писању Србске Историје удаљени од истине, и да је њима при писању, да не речемо незнање — него страст партајична владала, па су по својој страсти и писали; неке исгоричне Србе уздизали и хвалили, који не заслужују по делу њиовом велику хвалу, а неке, који су у великим добрим делима њиовим пуни славе, о њима писали су противно, и ишли да име њиово и сијајућа велика, дела њиова за народ Србски учињена, потавне. |

Но Историја оће истину. Историја је свидетељица вргмена, свет истине, вестница древности и наставница живота. (Она таму древности просвегљава, народима и владаоцима живот славе повраћа и обновљава; испред њеног лица изчезавају мисли по страсти и својељубју написане;

ту РАНИ.