Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

РО

силник пиошље и заповест земунском Ђенералу, да му пошље за војску ране, и за коње сена, ако не жели да шо све чак у Бечу потражи 2 Но и то му не буде доста, него поручи да се у Земуну не звони у црквена звона, јер ти звуци кваре му јутрењи сан, а и поруга је за правоверне Мусломане звук звона слушати. Но баш тад, кад је се Сераскер Рушид-Паша јежио и спремао да Саву и Дунав преброди и на Аустрију нападне; а друга у Шумљи пребрата Турска војска од 100.000 преко Влашке и Молдавије на Русију,/) догоди се битка на Лајпцигу са Наполеоном, гди Руси, који су Наполеонову војску из Русије прогонећи сатрли, и Наполеона на Лајпцигу са својим сајузницима до ноге потуку, и мал што им и Наполеон у ропство пао није. О тој порази Бонапарте и сам РушидПаша чује, кога, у логору на Врачару са силном војском станујућег, из Земуна прешавши Терџоман Агаман Јерменин извести, и прочита му и преда новине онда у Бечу на Турском језику излазеће, како је Наполеон у тродневној битки на Лајпцигу 7/19. Октобра 1813 год. тако разбијен да је једва живу своју главу изнео. Кад таки немио глас Рушид-Паша, који је се најежио био, чује, он се покуњи и нос земљи обори, и одма изда заповест по свој Србији да се са рајом лепо посгупа, ма да је дотле који Србин и Царевог сина убио, све им Султан Махмуг милостиво опрашта =“)

При оваковим изванредним догађајима, који су снашли Русију, она је морала за нек, време одвратити лице своје од Србије, на коју је дошла силесија непријатеља, тако исто и на Србију више од десет варвара на једнога Србина, којима отпор немогућ је био да се даде; те је и КараЂорђе морао земљу на неко време, а по самом позиву Руског Цара вечне памеги Александра !. оставити,“““) јер није му могуће било као Владару земље и народа Србског ни у

самим горама Србије тако и његовим првим Војводама #) Историја С. Милутиновића стр. 15. #7) Историја С. Милутиновића стр. 49. 50. ##%) Историја С. Милутиновића стр. 16. п 20. и 21.