Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— ХХХАП —

намесничество, састојеће се из три лица, као: Миливоја Блазнавца, Јована Ристића и Јована Гавриловића. Они Кара-Ђорђев Град са конацима и другим грађевинама изложе лицитандној продаји. Но народ из околни села Јасенице, Лепенице и Груже, кад за то дозна, пође тајно један до другог новце за одкуп Кара- Борђеви задужбина купити, и који нису имали готови новаца да за одкуп даду, они одвоје који једног, који два, три и више вепрова, те продаду, новце саставе и Кара- Борђеве задужбине за цркву Тополску купе. Геворили су: „не дамо да се гроб КараЂорђев продаје и да у цинцарске руке на поругу народа Србског дође!“. И тако Кара- Борђев Град са свима грађевинама припадне Кара-Ђорђевој Тополској Цркви и општинама они села, која тој цркви на богомољство долазе.

Године 1877 тад се страшна грозба Кара-Ђорђевом Граду, њсговим грађанима, а и светињама самој његовој Успенија Св Богородице Цркви и гробу његовом спрема, да то све као успомену његову и понос народа Сроског поруши и уништи.

Тако, године 1876. кад Србска влада без довољне војничке спреме, без договора и сајуза са Русијом и сродним народом Балканског полуострва, изненадно увуче неспремљен српски народ у рат, противу двадесет и пет пута јаче Царевине Турске, и кад Турци нападнуте на њи Србе потисну, неколико иљада Србски војника побију, изсеку, и заузму Јужне крајеве Србије, попале и породе села и вароши, и пођу од Алексинца к' Београду да сву Србију с војском поседну; Тад Руски Цар Александар П., видивши пропаст Србије, ускори и одма пошље Ултимат Порти, којим заустави Турску војску у заузетим Јужним пределима Србије; гди после Србска влада са Турском мир учини и Турска, дејством Руса све заузете Србске земље Србији поврати. Тад народ види, да је рат започет без знања Русије, и да не би Русије, да си Србија опет под старо Турско господарство подпала.

После овог мира Србске владе са Турском, кад Русија 1877 год. објави Турској рат због варварства Турског