Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— ХХХМ —

војску охрабри, а народ застраши. — И тад се у једанпут појави у Граду, и букне пламен из кровова, кула, и други грађевина, који се у небеса лижући подизаше, и сажижаше тужну успомену народну и народњег избавитеља. Тај покор учинише војници, а нарочито жандари, који су за време службе изаслати од Полковника Милутина. То намењено беше и Божјем храму цркви Тополској, у којој је гроб Кара- Борђев, да се сажеже! Но прости војници вршећи те грозне наредбе ужасну се, и то не учине, побојавши се Бога! Цркву са домом и школом уз исту поштеде. По кад их и по други пут Полковник Милутин гоњаше да цркву запале, одкажу му послушност, с речма: „да онш не смеду од Бога цркву запалити и рушити, па макар их он све до једног одма побио“ — М тако тог дана црква Кара-Ђорђева остане невредима. — А друге грађевине бијаху у пра и пепео претворене.

Тог вечера смишљаше Полковник Милутин, како ће по датој му заповести и цркву, да уништи и заповест у свему изврши. Смисли да барут у цркви, баш нарочито за рушење донети и смештени, подпали и цркву са гробом Кара-Ђорђевим у ваздух дигне. — Но и зато никога без-

божнога извршиоца не нађе. — Но око неко доба ноћи, догоди се неки необичан случај, који и њега од те намере

одврати и устрави. Војници, који су те ноћи око цркве стражарили, на јеланпут опазе неко појављење, које је изгледало као грдан велики човек без главе, замотано као у бело платно, које се као сенка појављивало час овде час онде и летило око пркве. Стражари кад то виде, уђе у њи стра, оставе своја стражарна места, побегну и о том одма јаве Полковнику Милутину; који и сам сиђе,о том се лично увери и сав се устрави. -– Ту ноћ остану сва места у Граду, ско цркве и код подрума, у ком су сељаци позатварани били, без икакове, до развитка дана, страже. Сутра дан Полковник Милутин извести владу, о свом до тог дана извршењу паљевине, тог појава и догађаја. С предлогом да се прква поштеди, бојећи се да се

тим устанак народа, ако и пркву запали, као што су га 3»